Dnevnik, 23.oktobar 2009.
Na neimenovanoj livadi nekoliko mladih i lepih ljudi seče neke letve i farba ih u žuto (evropsko žuto, pokazaće se kasnije). Raskadrirani snimak otkriva da se ne radi o nekakvoj mobi ili livenju ploče za komšijinu kuću, već o sklapanju pazl-oblasti/republike/države/distrikta Kosovo. Gomila mladih i nasmejanih lica, uz eklektičnu nenacionalnu muziku za puzle vezuje oblake, a oni celo Kosovo, valjda zahvaljujući evropskom tajfunu, vazdižu u nebo.
Ovo su scene iz reklamnog spota izraelskog ogranka firme “Sači&Sači” koje je kosovska vlada namenila za promociju evropskih ambicija, plaćajući emitovanje na Si-En-Enu, Juronjuzu, Bi-Bi-Siju, na turskoj verziji Si-En-Ena, Blumbergu i Eurosportu, kao i u listovima “Njuzvik” i “Ekonomist”. Ovo je deo kampanje za promociju Kosova kao “najmlađe demokratije u Evropi” (obratiti pažnju na vešto izbegavanje državotvornih pojmova). Kako izgleda, u pitanju je najobičnije bacanje para. Naime, svima nama, naviknutim na slične pokušaje (doduše, s mnogo tanjim novčanikom, ali jednako blede) naše vlade devedesetih da svetu predstavi “nebesku Srbiju” kao utočište pravde i demokratije, potpuno jasno da ovo gledanje u nebo može da znači samo jedno – da od zemaljskih poslova nema ništa. Dok naše diplomate agresivnom kampanjom skupljaju poene i strateške partnere širom sveta, kosovski političari pribegli su oslanjanju na “nebeske izvore” i zaklanjanju iza fraza “demokratija” “evropsko” bez ikakvog uporišta u stvarnosti.
Jer, većina onih koji čitaju “Njuzvik” i “Ekonomist” (ako ne i onih koji gledaju pomenute telvizije) zna kakva je ekonomska, društvena i politička situacija na Kosovu, i da vizuelna palamuđenja o zajedničkim krečenjima pazli padaju u vodu na prvim barikadama. No, ne bih se bavila političkim konotacijama ovog spota, ima za tu temu i mudrijih i obaveštenijih glava. Ono što je meni upalo u oči jeste poređenje ove reklame s poslednjim pokušajem naše Vlade, oličene u Ministarstvu turizma (i razonode) da na istom Si-En-Enu predstavi “drugačiju Srbiju”.
Još su mi u glavi oni smešni kadrovi zemlje bez ljudi, slikane iz helikoptera (kao da smo ga mi izmislili), uz lošu kopiju Vangelisovih instrumentala, čiji je vrhunac predstavljao snimak rumunskog manastira koje je neobavešteni režiser “posrbio” jer mu je valjda bio lep. Nastavak je to svetle tradicije snimanja promotivnih spotova koji izgledaju kao da ih je pravio režiser sa završenom Školom u Kumrovcu: malo trave (i to one pogrešne, pardon, prave, ali pogrešne za mlade Evropljane, ciljnu grupu), malo makova (opet pogršnih), koji spomenik, potok koji pršti, ženski hor u pozadini koji izgovara reči koje samo južni Sloveni umeju da ponove… A da su kosovski medijski stručnjaci deca iste tradicije “lako ćemo” pokazuje i činjenica da je donedavno na kosovskom sajtu na kojem se reklamiraju turističke znamenitosti “ski centra Brezovica” stajalo da je ova planina stanište belog medveda. Iz Kumrovca došao, izgleda.
Poluamaterska reklama ukazuje na neozbiljnu državu koja ne ume da proceni kada i kome treba da odreši kesu. A ako ne znate kako se promovišu lepote svoje zemlje, pogledajte preko plota: u reklami koja predstavlja Rumuniju, umesto slika pašnjaka gledamo Iliju Nastasea, Nađu Komaneči i Georgija Hadžija: brzi kadrovi, osmesi, direktno obraćanje i jasna i glasna poruka: “Dođite!”
