Moje TV oko

TV weblog

Изложба југословенске архитектуре у Музеју модерне уметности у Њујорку: У служби државне политике

Гост писац: арх. Милица Радосављевић

У Музеју модерне уметности у Њујорку (популарном МОМИ) петнаестог јула ове године отворена је изложба  посвећена југословенској архитектури под насловом  „Ка бетонској утопији“ архитектура у Југославији од 1948-1980 које ће трајати до петнаестог јануара следеће године.Кустоси су Мартино Стирли  кустос МОМЕ и Владимир Кулић архитекта,београдски ђак и професор у САД.

За сваку архитектуру треба да постоје разлози који јој дају суштину и смисао.Данас је тога све мање јер је главни мотив постао профит.Као да су данас архитекти пристали да граде објекте који су више статусни симбол онима који имају много новца.Како се то данас популарно каже „дилери имиџа“.

Југославија је у свему била „нашто између“ па и у изградњи.Они који су представљали ивеститора,а најчешће је то била држава, нису били оруђе „тврде државе“. А  нису то биле ни приватне фирме заинтересоване првенствено за профит.Тако да су се за врема „меког“ социјалзма поткрадала здања у којима су аутори успевали да допру до правих разлога за своје идеје који су давали суштину и смисао решењима и формама.

А ево шта у том смислу пише на унутрашњој страни корица ове изложбе:

„Ситуирана између два блока хладног рата Југославија је произвела „паралелни универзум“ модерне архитектуре направљен да изађе у сусрет потребама земље јединственог бренда самоуправног социјализма,често описиваног као „трећи пут“.Одговарајући на социјалну и политичку климу југословенски архитекти су слободно реинтерпретирали међународне токове пројектовања утапајући га у разноврсне локалне  градитељске традиције.У исто време Југославија је била главни извозник модерне архитектуре у постколонијалној Африци и на Средњем истоку.“

134

Можда је то разлог зашто се појављује интересовање за архитектуру Југославије на једном од претходних Бијенала архитектуре у Венецији (за архитектуру коју је градио Енергопројект нарочитоу Африци) па и на овој поменутој изложби у МОМИ.То је изузетна и ретка прилика која треба да нас радује.Изложба је темељна,високо професионално урађена.Са филмом,макетама,цртежима фотографијама и пројектима .Тематски је подељена на јавне објекте,становање,

споменичке комплексе,појединачне ауторске личности,изградњу градова,хотелске комплексе,изградњу Скопља после земљотреса,деструкцију архитектуре, појединачна здања.

Међутим,проблем се јавио кад је у питању одабир онога што је приказано и критеријуми у вредновању.Када су у питању кустоси и установа која је ту изложбу организовала очекивало се да ће они бити независни од сваке политике али они то нису били.

142.jpg Пажљивом анализом установљено је да су од одабраних и приказаних(а и ту постоји разлика) српски архитекти и архитектура веома скромно приказани.И по броју и по квалитету и начину на који су приказани.Свега је деветнаест посто српских грађевина присутно у каталогу.На изложби још мање.

Рецимо објекат Генекс кула уваженог доајена југословенске архитектуре Михајла Митровића, који се налази на наловној корици обимног каталога ,није приказан на изложби.Објекат Сава центар архитекте Стојана Максимовића је приказан само са два снимка ентеријера.Од чувене београдске школе становања приказани су само блокови 21 и 23 архитеката А.Стјепановића,М.Главички,Божидара Јанковића и Бранислава Караџића као и насеље Церак Винограда брачног пара Марушић и то само на изложби. Нема га у каталогу.А стамбени објекти хрватског архитекте Драга Галића више пута  више њих.Архитектура нашег академика Милана Лојанице приказана је само са неком шемом стана.Трг партизана у Ужицу архитекте Станка Мандића је приказан  једном веома малом основом без фотографија.Објекат на Сутјесци архитекте Ранка Радовића је приказан неким снимком детаља прозора вероватно да се не би видело како је разорен.

IMG_20181025_172030_resized_20181201_051650846Слободиште Богдана Богдановића са веома малом и лошом фотографијом.Али зато Трг републике у Љубљани са пет шест великих фотографија на целој страни.Раднички универзитет Моша пијаде у Загребу Радослава Никшића и Нинослава Кучана са две велике фотографије и три цртежа.А Музеј савремене уметности у Београду ,антологијско дело академика Ивана Антића и архитекте Иванке Распоповић, са две фотографије и једним цртежом.Сплит три архитекте Динка Ковачића са шест фотографија и једним цртежом.

У посебним просторима приказана су дела тројице архитеката.Јурија Најдхарта,Богдана Богдановића и Едварда Радвникара.И то би можда било довољно да потврди утисак о квалитету одабира али мора се рећи да радови  архитекте Бопгдана Богдановића нису представљени фотографијама његових пејзажних решења споменичких комплекса већ његовим малим скицама.

Затим у одељку посвећеној деструкцији и рушењу архитектонских здања имате преко целе стране фотографију паномораме Сарајева чађавог од бомби и у пламену.Електродистрибуција БИХ архитекте Ивана Штрауса сва чађава и руинирана.Али зато Генералштаб архитекте Николе Добровића сав нашминкан да једва приметите да је оштећен.На Косову пак сршена џамија и једна мала православна црква Свете тројице у Петрићу.Авалски торањ  архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића није приказан порушен али зато скупштина БИХ пламти запаљена.

Хала један београдског сајма академика Милорада Пантовића приказана је моделом на коме је гомила џакова и група срадника.Према овој изложби највећу пажњу од наших архитеката заслужује архитекта Милица Штерић која има више прилога (зграда Енерго пројекта и објекти у Африци које је радола са колегом Зораном Бојовићем) па чак и разговори са сарадницима и фотографија њеног бироа.У одељку хотели нема ни један хотел који су пројектовали српски архитекти.Могло би се навести још примера али је и ово довољно да би били поткрепљени утисци да је одабир и креитеријум вредновања лош и тенденциозан.

На улазном зиду су извадци из историје Југославије.Ево пар превода  неких од њих:

Број убијених у Јасеновцу је 80000.

1967-71

Као део Хрватског прољећа антифедералистички протестанти су захтевали већу аутономију у оквиру Југославије.

1968

Следећи економске реформе студентски протести у Београду и на другим  универзитетским центрима захтевају већу економску једнакост.

1981

Албанско становништво је захтевало да Косово,аутономна област Србије добије статус републике.Демонстарције су угушене војном силом распламсавајући растућу нетрпељивост између Срба и Албанаца.

1991.Као одговор на српски национализам Словенија и Хрватска прогласиле независност од Југославије,која се распала по федералним границама.

И шта рећи?Владимире Кулићу,Владимире Кулићу?

 

Single Post Navigation

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

zorancicak

Blog #malacvecara pokrenut na inicijativu nekoliko prijatelja koji su predložili da se neki zanimljivi tekstovi sačuvaju od zaborava

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Bedno piskaralo

prepisano iz novinarske beležnice

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

%d bloggers like this: