Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “arhitekte”

Moja arhitetka o TC u Rajićevoj: Poslednja osmatračnica Balkana

Projektovati jedan arhitektonski objekat znači naći najoptimalnije rešenje za date uslove. U svakom smislu: funkcionalnom, ekonomskom, zanatskom, ekološkom, istorijskom, kulturološkom, estetskom, socijalnom. Nažalost arhitektura, danas, sve češe postaje luksuz, statusni simbol onih koji imaju mnogo novca i sredstvo kojim će ga još više umnožiti.. U miljeu takvih okolnosti danas arhitekti projektuju pa i projektanti tržnog centra u Rajićevoj arhitekti Milan i Vladimir Lojanica.

 Šta to znači?Ostavimo po strani “rekla kazala“ “živih ljudi“ (tekst B. K) ili investitora (tekst B. S ). Pođimo od mesta gradnje (genius loci) koje u ahitekturi, koja teži svom smislu, znači mnogo. Mogli bismo reći gotovo sve! Ovaj objekat se nalazi na najatraktivnijoj i najznačajnijoj lokaciji naše vekovne srpske prestonice.

Poslednja osmatračnica koja se pruža sa poslednjeg grebena koji se sa Balkana spušta prema Evropi. U najvažnijoj žili kucavici života te prestonice Knez Mixajlovoj ulici, iznad ušća Save u Dunav. Tik uz Kalemegdan. Vodeći računa o svemu tome projektanti su tako projektovali objekat da se svo okruženje može sagledati ne samo sa svih njegovih terasa već da ono postane sastavni deo i unutrašnjih prostora. Setimo se svih ostalih novoizgrađenih autističnih tržnih centara koji su se zatvorili u svoju nutrinu primoravajući korisnike na klaustrofobične prostore gde moraju da gledaju samo u robu, robu Postići to u stešnjenim prostorima starog jezgra nekoga grada više je nego umetnost. A privoleti investitora da sve vizure ne zagradi prodavnicama punim razne robe graniči se sa neverovatnim!Zahvaljujući tim vizurama mnogi su tek u tom objektu shvatili na kakvom se čudesnom mestu nalazii naš nikad dovoljno voljeni grad Beograd.

Na jednom takvom mestu i objektu koji izlazi na četiri ulice potpuno neusaglašene međusobno, ni po visinskim kotama, ni po pešačkim linija kretanja, ni po objektima koji ga okružuju u pogledu gabarita i likovnih karakteristika, projektanti su uspeli da organizuju trajektorije kretanja svih korisnika da se one odvijaju skladno, neusiljeno i vode korisnika razumno ka njegovim odredištima. Primer. Kad prilazite objektu iz Uzun Mirkove ulice vi idete novostvorenom ulicom pored Kuće sa zelenim pločicama a onda nastvaljate pravo kroz zatvoreni prostor objekta kao kroz pokriveni deo ulice i izlazite na stvorenu pjacetu ka Knez Mihajlovoj. Povlačenjem objekta sa regulcione linije u Knez Mihajlovoj ulici ne samo što se “odgušio“ čitav prostor već se omogućilo i sagledavanje dva susedna stara nevelika ali dragocena zdanja.

Objekat je veoma skrupulozno integrisan u postojeće tkivo starog jezgra Beograda. Stepenastim rastom po vertikali ili pak izvlačenjem direktnom vertikalom, tamo gde se to moralo, kao u slučaju hotela ali na mestu gde je to bilo odgovarajuće, u Uzun Mirkovoj ulici. I najstarije nasleđe iz rimskog perioda našlo je svoje mesto u zastakljenom podu na trgu-pjaceti. Posle vekova čamovanja pod zemljom ono je sada moguće videti i u svakodnevoj šetnji.

I u likovnom smislu izlazak na svaku od četiri ulice dobio je adekvatno, različito tumačenje a da sam objekat nije izgubio na svojoj celovitosti. Naročito u unutrašnjem integralnom prostoru. Tako u Uzun Mirkovoj ulici imate mondrijansku fasadu hotela kao kontrapunkt secesijskoj fasadi “Kuće sa zelenim pločicama“. A na fasadi, prema ulici Kralja Petra, stoje citati na staklu kuća srušenih u bobardovanju 1941!A prema Knez Mihajlovoj ulici potpuno savremena zastakljena fasada visoke tehnologije. Ne znam ni jedan objekat u nas koji je u toj meri uspeo da se uklopi u jedno tako složeno okruženje a istao tako i da i bliže i šire veoma atraktivno okruženje integriše u svoju unutrašnjost.

Posebna vrednost ovog arhitektonskog objekta jeste to što se ima utisak kao da se na taj prostor spustilo jedno stakleno zvono te se vi u enterijeru osećate kao da ste na otvorenom. Snopovi prirodne svetlosti dopiru do vas sa svih strana. A objekat vas sa otvorenog prostora na trgu neosetno i postepeno, preko nastrešnice, uvodi u unutrašnjost u kojoj vas dočekuje zenitalno osvetljenje koje pojačava osećaj da ste i dalje na otvorenom. A na tom mestu sakupljanja i okupljanja sjedinjuju se svi pravci kretanja. Čini se na samo najbližeg okruženja već i onih iz daleka.

Još jedan detalj potvrđuje konstataciju kako se o svemu vodilo računa. Most koji povezuje, na jednoj od etaža, hotel sa ostalim gabaritom objekta jesta pravi most uzdignut iznad donjeg dela torza objekta tako da ne zaklanja ni vizure prema nepreglednoj banatskoj ravnici sa te strane. Dok s kaskadiranih terasa prema Novom Beogradu, Savi i Dunavu posetocu zastaje dah od lepote pogleda koji se odatle pružaju!

I u samom funkcionisanju same namene objekta napravljen je korak dalje od uobičajenih načina rešenja. Ona su veoma često šematska. Pa tako imate jedan paralelopiped u kom se korisnici kreću napred- levo nazad-desno. Ili u krug. Ovde su vam linijae kretanja usklađene sa prilazima objektu iz raznih pravaca pa vam se tako i prodavnice nižu usput. Dinamika kretanja je prirodna i ne morate da obiđete ceo objekat da biste našli put do svog izlaza i lako “šmugnete“ ka svom odredištu ili odmorištu.

Da se vratimo na početak. Projektanti tržnog centra Rajićeva dali su najoptimalnije rešenje za date uslove. Zar treba da čekamo opet da neki Martino Stirli u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku napravi novu izložbu o arhitekturi naših arhitekata pa tek onda da shvatimo njenu vrednost kada bi se na naslovnoj strani njenog kataloga, kao na ovoj koja se otvara 15. jula u tom muzeju a na čijoj naslovnoj strani su Zapadne kapije Beograda arhitekte Mihajla Mitrovića, našao možda tržni centar u Rajićevoj arhitekata Milana i Vladimira Lojanice!

Milica Radosavljević

Post Navigation

zorancicak

Blog #malacvecara pokrenut na inicijativu nekoliko prijatelja koji su predložili da se neki zanimljivi tekstovi sačuvaju od zaborava

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Bedno piskaralo

prepisano iz novinarske beležnice

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

%d bloggers like this: