Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “digitalizacija”

Šta čeka novog direktora RTS-a: Departizacija, derodbinizacija, sistematizacija, digitalizacija

Iako se danima u javnosti spekulisalo da će se o izboru čelnog čoveka Radio televizije Srbije odlučivati u više nastavaka, u direktorsku fotelju iz prve je seo Dragan Bujošević, diplomirani novinar, glavni urednik Evropljanina“ i „Politike“, svojevremeni zamenik glavnog urednika NIN-a. U direktorsku fotelju Bujošević je uskočio s mesta autora i voditelja emisije „Stav Srbije“ na TV Prva, te se ne može reći da nema televizijskog iskustva. No, da li će ono biti dovoljno za pokretanje učaurene mašinerije Javnog servisa, pokazaće vreme.

Šta očekuje novog direktora? Pre svega, izbori za glavne urednike i čuvena sistematizacija. Ko je narečenu jednom prolazio, zna s kakvim će otporom novi direktor morati da se suoči, naročito zato što ne poznaje ni ljude ni odnose, a pogotovu ne političko-rodbinsku pozadinu, odgovornu za prekomerno zapošljavanje u svim budžetskim firmama. Pitanje je hoće li se osloniti na „domaći“ kadar ili će, po oprobanom upravljačkom receptu, dovesti tim u koji ima poverenje. Kad smo već kod toga, RTS očekuje ozbiljna smena, a sistematizacija počinje slanjem u penziju svih koji ispunjavaju i najmanji uslovčić, kako bi se otvorio prostor za zapošljavanje višegodišnjih honoraraca, čiji je rad u stvari nosio RTS. No, tu preti opasnost da honorarci izvise, a uhlebljenje nađu razne vrste savetnika i inih „stručnjaka“. Po oprobanom scenariju, da ostanemo u branši.

Među hitnim poslovima jesu i pretresanje finansijskog stanja, analiza pada gledanosti, Prvog programa (Drugi je odavno sveden na slučajni uzorak), završetak digitalizacije, kao i obaveze prema građanima: objavljivanje finansijskog izveštaja za prošlu godinu i rešavanje problema naplate potraživanja na osnovu TV pretplate, koja uskoro zastareva za većinu pretplatnika.

Kad smo već kod pretplate, novi direktor imaće zadatak da nađe način da sprovede novi sistem naplate TV takse, naravno, ako bude imao zakonsko pokriće. No, za to ćemo morati još malo da pričekamo, pošto Skupština Srbije ima prečih stvari. Taksa se sigurno neće dopasti osiromašenim gledaocima koji zbog digitalizacije već moraju da zavlače ruku u džep, radi kupovine novih televizora ili set top boksova. Oni dubljeg džepa ionako se sve više sele na internet TV, bilo radi gledanja zanimljivih i nama nedostupnih emisija i serija, bilo zbog praćenja sportskih događaja. Recimo, Lige šampiona utorkom, koju RTS ne prenosi već par godina.

RTS_logo.svg

Kad smo već kod programske šeme, pred Bujoševićem je ozbiljan posao raščešljavanja producentsko-uredničkih zavrzlama, gde je RTS pored onolikog broja zaposlenih angažovao i debelo plaćao privatne producentske kuće, kako bi napravio iole ozbiljan program – samo da bi gledaoci bili primoravani da po milioniti put gledaju „Srećne ljude“.

Ostaju otvorena i pitanja proširivanja programske ponude, koja je umnogome olakšana digitalizacijom. Za početak, traži se vraćanje Trećeg programa, za šta bi moralo da ima dovoljno ljudstva i novca, a kasnije bi, prema nekim predlozima, trebalo da zažive i specijalizovani kanali, posvećeni porodici, muzici, sportu, kulturi.

Hoće li Tijanićeva stolica biti previše vruća, videćemo veoma skoro, već za mesec dana, kad Bujošević u nju sedne.

Ivana Vujanov

Skoro pa poslednji put o digitalizaciji: Ženevski krš i lom

Ne znam kako s vama stvari stoje, ali moj poštar pre neki dan u sandučiće je  ubacio flajere s adresom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, koji nas obaveštava o predstojećoj digitalizaciji u našem kraju.

Dakle, što je bilo daleko, približilo se, i to opasno, a uskoro ćemo, poput Vrščana od pre neku nedelju, i u praksi videti koliko smo i kako savladali gradivo prelaska s analognog na digitalno emitovanje.

Za razliku od prethodnih neuspešnih pokušaja, oličenih u pogrešnoj TV reklami i kontradiktornim informacijama o početku i načinu digitalizacije, flajer je urađen besprekorno. Stvarno šteta što ga nismo imali, pa… jedno dve godine ranije. Sve bi ovo bilo lakše.

U njemu su jednostavnim rečnikom objašnjeni svi najvažniji pojmovi i postupci u digitalizaciji: šta je digitalno emitovanje, zašto Srbija prelazi na digitalnu televiziju, šta za gledaoce znači ovaj prelazak, koji je raspored isključivanja analognog signala, koje su prednosti digitalne televizije i, najvažnije, ko sve i kako može da hvata digitalni signal.

Nažalost, do nekih medija ovi flajeri nisu ni stigli ili su ga upotrebili da zaviju kradene narcise ili rezani duvan. Jer, u poslednjih nekoliko dana pojavile su se zbunjujuće i često kontradiktorne informacije vezane za digitalizaciju, pa se običan čovek mora zapitati da li smo svi mi što o ovome drvimo već pet godina izgubili koju fosnu u glavi ili je to neko ipak pokušao da još malo isprepada gledaoce i čitaoce.

Osim što mešaju Ženevsku konvenciju (koja se odnosi na civilne žrtve rata i ratne zarobljenike) sa Ženevskom konferencijom (odnosno Ženevskim odlukama o digitalizaciji 2006), novinari i priručni držači mikrofona slobodnoručno tumače i način na koji će kablovski operateri urediti odnose s JP „Emisiona tehnika i veze“ kada je u pitanju reemitovanje signala za gledaoce koji imaju stare televizore  a priključeni su na neki od kablovskih sistema. Upravo oni za koje svi mesecima govore da ne brinu, jer promenu neće ni osetiti, osim u boljem kvalitetu slike.

prikljuchci

Sve piše, samo treba čitati, a ima i slika: sa sajta digitalizacija.rs

Baš nekako pred gašenje prvog analognog signala na Vršačkom bregu, u medijima su se pojavile sumnje da će korisnike kablovskih sistema ova digitalizacija koštati naknadno, tako što će morati da nabave i dodatno plaćaju korišćenje digitalnih prijemnika, preko kojih će gledati analogni signal. No, kako nas kablovski distributeri uveravaju, to se neće desiti, barem ne skoro. Umesto toga, distributeri će digitalni signal pretvarati u analogni, a gledaoci će moći i daqe da prate program preko kablovske antene. Doduše, ponuđeno im je da uglavnom besplatno uzmu set top boksove koji mogu da se priključe i na većinu starih televizora, jer će time dobiti i bolju sliku, ali i veći broj kanala, naravno, osim onih u HD formatu, za čije im je gledanje potreban LCD televizor. Dodatno se plaćaju samo dodatni digitalni paketi, bilo da su specijalizovani HD, sportski, filmski ili neki drugi, ili kombinovani s internetom i telefonom. I sve to nema nikakve veze s osnovnim, analognim paketom.

Ono što će se u budućnosti dešavati jeste prebacivanje atraktivnih programa s analognog na digitalni paket, ali gašenja analognog kablovskog  paketa neće biti. Uostalom, Hrvati su se odavno digitalizovali, a još uvek njihovi kablovski distributeri imaju u ponudi četrdesetak analognih kanala.

Za gledaoce koji i dalje ne mogu da se snađu u kršu i lomu od ovih tehnikalija, RTS je ostavio analogni signal svog Prvog programa sve dok se digitalizacija ne okonča krajem juna. A kako smo brzi u kapiranju novog, možda ćemo ovaj analogni signal  pratiti sve do kraja sveta. Ili makar do dolaska Marsovaca.

Ivana Vujanov

Poen, gem, set top boks: kako se besplatno digitalizuje Srbija

 

Na inicijativu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, Savet Regulatornog tela za elektronske medije je krajem oktobra prošle godine doneo je  doneo odluku da se svi emiteri terestrijalno emituju program obaveste o medijskoj kampanji i njihovoj ulozi u informisanju i podizanju nivoa znanja građana Republike Srbije o procesu prelaska s analognog na digitalno emitovanje.

U skladu sa tim, naloženo je da svi emiteri od 1. januara do 1. juna 2015. emituju informativni spot „Besplatna dodela STB uređaja“. Iako sa digitalizacijom kasnimo nekoliko godina, mada smo više puta tokom tog vremena ukazivali na činjenicu da se suviše okleva s utvrđivanjem načina pomoći pri kupovini set top boksova za socijalno ugrožene građane, država je uspela da dočeka poslednji trenutak za dogovor. U međuvremenu, spot je izmenjen, iz njega izbačen datum – a onda je sve zabrljano čuvenim tenderom.

Naime, tek što su se konačno utvrdili kriterijumi podele besplatnih set top boksova građanima Srbije, na raspisanom konkursu za javne nabavke krenuli su problemi, koji su ovaj pokušaj pomoći države da se Srbija digitalizuje doveli do apsurda.

Naime, naše zakonodavstvo, kada su javne nabavke u pitanju, dozvoljava zaustavljanje tendera u svakom mogućem trenutku, brojne žalbe, predstavke i primedbe koje koče ceo proces, pa su nadležni prinuđeni da donose posebne pravilnike, kako bi makar malo ubrzali nabavku ovih aparata. U slučaju set top boksova, ništa nije vredelo: pobednik tendera “Orion” nabavio je potrebnu količinu aparata i već se spremio da je distribuira, kada je ceo proces poslednjeg dana žalbenog roka zaustavila Komisija za zaštitu u postupku javnih nabavki – zbog toga što u dokumentaciji nisu naveli da prethodni kupac ovih aparata “nije bio zadovoljan”.

E, to “zadovoljstvo” sada će koštati državu na razne načine jer je bila prinuđena da jednostrano raskine ugovor s Orionom. U međuvremenu, nađeno je solomonsko rešenje: “Službeni glasnik” štampa vaučere na tri hiljade dinara koje će distribuirati domaćinstvima koja su se prijavila za dodelu uređaja. Koje će uređaje moći da kupe, videće kad i ako budu krenuli u kupovinu, pošto se cene kreću od tri do pet hiljada dinara. Za mnoge će to značiti dodatni trošak i možda ih odbiti od nabavke aparata, a kad tome dodamo i troškove prevoza do grada u kome se set top boksovi mogu kupiti (većina ljudi koji nisu na nekom kablovskom sistemu živi na selu), šanse da se Srbija u potpunosti digitalizuje ozbiljno su smanjene.

Šta će na kraju biti sa spotom? Hoćemo li dobiti novi, u kojem će nas obaveštavati o novim promenama ili će sve ostati na obaveštenjima koje su objavili drugi mediji, još uvek nije poznato. Podsetimo, analogni signal u Vršcu će se isključiti već u ponedeljak, a do 15. juna cela Srbija preći će na digitalno emitovanje. Ko će biti brži u ovoj trci, ostaje da se vidi.

Ivana Vujanov

Sulejman i digitalne rabote: kako se izboriti sa digitalizacijom

Javno preduzeće “Emisiona tehnika i veze” dobilo je kredit koji treba da omogući da Srbija pređe s analognog na digitalno emitovanje TV signala. Novcem koji je odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj tako će se platiti izvođenje poslednje faze digitalizacije u našoj zemlji, koja s ovim poslom opasno kasni. Podsetimo, Srbija se obavezala da digitalizuje svoje TV nebo do 2012. godine, a pompezno je najavljivano da ćemo to učiniti i pre roka, tokom 2011. Onda nam se desila ekonomska kriza, što svetska, što domaća, pa smo digitalizaciju razvlačili kao žvaku sve do poslednjeg roka – 2015. Da ne grešim dušu, stali smo tako rame uz rame s Rusijom, Tajlandom, Šri Lankom i Saudijskom Arabijom i Mjanmarom, da spomenem samo neke zemlje koje i dalje nisu ugasile analogni TV signal. Doduše, ako ćemo baš da cepamo dlaku, digitalne televizije nema ni u nekim delovima Japana. Kad saznate da je u pitanju Fukušima s okolinom, shvatite da se u stvari poredimo s nuklearnom katastrofom.
Vrednost kredita iznosi 24 miliona evra, ali je naša vlada već našla načina da unapred uštedi. Tako će za nabavku opreme i uređaja za digitalno emitovanje umesto procenjenih 16,6 miliona, biti utrošeno 10 miliona evra. To je cena koju je na tenderu ponudio najpovoljniji ponuđač, konzorcijum na čelu s američkom kompanijom “Rode i Švarc”. Kako su istakli u JP “Emisiona tehnika i veze”, uštede će biti ostvarene i na izgradnji, obnovi i sanaciji 208 emisionih lokacija za emitovanje digitalnog signala širom Srbije, za šta su takođe predviđena sredstva iz ovog kredita.
Realizacijom kredita biće omogućen završetak procesa digitalizacije televizijskog signala pre 17. juna 2015, kada je krajnji rok za to, čime će Srbija ispuniti međunarodno preuzete obaveze koje su jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji.
U svoj ovoj priči od emitera ka potrošaču ostalo je nejasno pitanje kako će i na koji način gledaoci obezbediti dekodere za hvatanje digitalnog signala. Naime, otkako je Srbija potpisala ugovore o digitalizaciji, u javnosti se vodi polemika oko toga hoće li gledaoci dobiti popust na kupovinu set-top boksova, bez kojih se ne može pratiti program na starim, debelim televizorima. Najave Vlade Srbije da će se najsiromašnijima ovi uređaji podeliti besplatno još uvek nam ne daju odgovor na pitanje ko može da se prijavi za ove set-top boksove, koji su uslovi za njihovo dobijanje, kome treba da se obrate i kada će ih dobiti.
Ne treba smetnuti s uma da će prelazak s analognog na digitalno emitovanje programa u Vojvodini biti završen krajem februara sledeće godine, dakle, krajnje je vreme da se počne sa sastavljanjem spiskova za besplatne set-top boksove. Što se ostatka stanovništva tiče, već smo nekoliko puta rekli da oni koji su priključeni na kablovski ili IPTV sistem ni o čemu ne moraju da brinu bar narednih nekoliko godina, jer će moći da gledaju program i na starim televizorima. Doduše, distributeri će vremenom gasiti analogne kanale, istovremeno pojačavajući digitalnu ponudu, ali će vam to dati dovoljno vremena da saberete novce i nabavite novi televizor. Ne zaboravite, televizori kompatibilni s našom digitalnom tehnologijom posebno su označeni nalepnicama, a za savet uvek možete da pitate prodavca. Važno je da imate novce, sve ostalo je lako.
Ako niste ni u jednoj od goreopisanih grupa, ne preostaje vam ništa drugo nego da se sami upustite u nabavku set-top boksova. Iako su najavljivali da će ovi uređaji koštati oko 20 evra, najpovoljnije set-top boksove možete naći za nešto manje od 4500 dinara, i to ako iskoristite božićne i novogodišnje popuste. Ovo se naročito odnosi na vikendaše, kojima se ne isplati da potencijalne lopove mame najnovijim televizorima, samo da bi leti mogli da gledaju “Sulejmana” i slične digitalne rabote
Ivana Vujanov

Trodimenzionalna Skupština

 

Iako nam je konačno stigla digitalizacija, mnogi od nas i dalje su u čudu pred naletima novih tehnologija koje nam donose nove proizvode, oplemenjene najanprednijim funkcijama. Što se većine tiče, mogu biti i napravljeni od kamenja s Neptuna, jer one skraćenice ni naučnici ne mogu da razumeju.

Ili nam se bar tako čini. Već smo nekoliko puta pisali da digitalizacija TV signala za običnog gledaoca, priključenog na kablovski sistem, neće doneti ništa novo, osim lepše i jasnije slike ako imate stari, debeli CRT televizor, a da će punu snagu digitalnog signala osetiti oni koji imaju LCD i plazma televizore. To su oni veliki i tanki, na koje ne može da stane ni milje ni mačka, šale se ovih dana ljudi na društvenim mrežama.

No, šta se desi kad odete u prodavnicu u potrazi za novim televizorom? Dočeka vas gomila skraćenica, šifri i tehnoloških „gedžeta“: HDMI ulazi, 5.1 suraund sistem, HD, UltraHD, Smart TV, 3D slika. Prodavci vam u potrazi za idealnim televizorom mogu pomoći, ali ne bi bilo dobro oslanjati se samo na njihove informacije, pošto se može desiti da, zaneti hvaljenim performansama, kući donesete tehnološki svemirski brod, s kojim ne znate šta ćete.

Sr28

Upravo takvi su najnoviji smart i 3D televizori, kojih sad na tržištu ima sve više, po sve pristupačnijoj ceni. Kako iskoristiti sve što nude? Najjednostavnije rešenje je da zavirite u uputstvo za upotrebu. Nažalost, ova uputstva malo ko čita, neki zato što nemaju strpljenja, oni drugi zato što ništa ne razumeju. Pa, da počnemo:

Kad su smart televizori u pitanju, važno je znati da su oni praktično televizor i kompjuter u jednom. Moguće ih je povezati preko vaj-faj internet mreže s ostalim kompjuterima i, uz odgovarajući daljinski upravljač, koristiti kao i svaki drugi sličan uređaj. Za klasično gledanje TV-a nije vam potrebno ništa osim naočara, ako ste kratkovidi i dalekovidi.

Za razliku od pametnih televizora, oni s 3D opcijom od vas traže da nosite specijalne naočari, a njihova proizvodnja još uvek nije standardizovana, pa se morate raspitati u prodavnici koja je vrsta naočara kompatibilna s vašim televizorom. Ni „pozajmica“ iz bioskopa neće vam pomoći, pošto su bioskopske naočari sasvim drugačije od onih televizijskih. Šta ćete gledati u 3D tehnici zavisi od spremnosti da investirate u „blu rej“ DVD plejere, koji imaju mogućnost puštanja filmova u 3D tehnici, a trebalo bi i da, pored naočara, kupite i 3D DVD filmove. Neke igračke konzole, poput „plejstejšna“ takođe mogu da puštaju 3D filmove, a ako ste ljubitelj ovog formata, a nemate 3D televizor, uz ostale rekvizite sve to možete pogledati na kompjuteru, pošto mnogi programi za pregledanje video snimaka imaju i opciju pretvaranja običnog snimka u onaj prilagođen 3D gledanju.

Televiziju za sada ne možete da gledate jer nijedan kablovski operater, niti TV stanica, ne nude program prilagođen ovoj tehnologiji. Što je ustvari dobro, jer zamislite prenose Skupštine u tri dimenzije!

Ivana Vujanov

 

Digitalizacija, stoti put: Digitalni konkurs ili šlus

Predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Karadžić izjavio je da ovo regulatorno telo još uvek nije odlučilo da li će treći put raspisati konkurs za dodelu upražnjene nacionalne frekvencije za analogno emitovanje TV programa. Tako smo uspeli da za godinu dana maltretiranja napravimo puni krug: održana su dva konkursa, uz nekoliko odlaganja radi dodatnih promisli i smatranja, u međuvremenu su se oko frekvencije posvađale takmičarske televizije TV Nova i Kopernikus, ovoj prvoj zapretilo je i zatvaranje zbog toga što je uložila novac u klimav posao, pa još u Srbiji.

Da podsetimo, od prvih nagoveštaja da će RRA raspisati konkurs za dodelu nacionalne analogne frekvencije, glas protiv podigla je struka, tvrdeći da je upražnjena frekvencija sjajan način da se bez teškoća izvede digitalizacija TV signala u Srbiji. No, članovi Saveta RRA nisu delili mišljenje elektroničara, ali ni predstavnika Evropske unije koji su u analizi za Ministarstvo kulture svojevremeno utvrdili da su našoj zemlji potrebne jedna javna i dve komercijalne televizije.

I šlus, što bi rekli evrounijci.

Tako smo zapali u totalnu zbrku, a digitalizacija, na koju smo se obavezali i za koju smo dobili silne novce, kasnila je i kasnila, bez šanse da se proces ubrza.

digital

Najnovije poluodustajanje RRA od novog konkursa, priznavanjem da im ipak treba za digitalizaciju, optimistima  uliva nadu da će se stvari konačno povoljno odvijati u korist onih koji ne vole da plaćaju kazne za kašnjenje u tehnološkom razvoju. Jer, iako smo najavljivali da ćemo digitalni most izgraditi pre roka, još 2011, to nismo uradili ni do dana današnjeg, a krajnji rok je jun 2015. godine.

Na našu žalost, tehnološki napredak ne ume da čeka države kao što je naša, pa nam se može desiti da, kad konačno odlučimo o sudbini mučene avalske frekvencije, ne možemo da odradimo posao do kraja – jer je oprema zastarela.

U međuvremenu, u RRA slede konsultacije s Ratelom i ministarstvima kulture i telekomunikacija, što će, jelte, potrajati zbog godišnjih odmora. Tako ćemo najmanje do polovine septembra morati da čekamo na konačnu odluku o tome hoćemo li još jednom ići na uzaludni konkurs za frekvenciju zastarelog sistema koji se gasi svuda u svetu, ili ćemo se konačno odlučiti da digitalizujemo Srbiju i završimo posao.

Kako god okrenemo, moraćemo da zavučemo ruku u džep. Ako se konkurs ipak raspiše i frekvencija dodeli, usporiće digitalizaciju pa nam se smeši plaćanje kazne za kašnjenje i neispunjavanje ugovorenog roka. A ako se ipak digitalizujemo, veliki deo Srbije moraće da, uz zastarele analogne TV aparate, kupi set-top boksove za konverziju digitalnog u analogni kanal ili nabavi LCD i plazma TV ekrane.

Kako god okrenemo, tur nam je otpozadi.

Ivana Vujanov

Za i protiv skupštinskog TV kanala: Polivanje i mikrofoni

Kada je pre nekoliko dana ministar Ivan Tasovac ponovo pokrenuo pitanje pokretanja posebnog TV kanala za prenose sednica Skupštine Srbije, nije mogao ni da pretpostavi da će, praktično, razvaliti poklopac Pandorine kutije. Jer, priča o posebnom, skupštinskom kanalu s vremena na vreme pojavi se u javnosti i, kao kakav mini cunami, uzburka strasti suprotstavljenih, a zainteresovanih strana.

Otkako je RTS izgubio svoj Treći kanal, skupštinske sednice prenosile su se na njegovom Drugom programu – prvo bez zvanične odluke, a kasnije i zvanično zahvaljujući konkursu raspisanom za ove atraktivne prenose, na kojima spava većina prisutnih s obe strane ekrana, na koji se javio samo RTS, koji se najviše i bunio.

Ovih dana pitanje premeštanja sednica na poseban kanal aktuelizovano je najviše zahvaljujući digitalizaciji koja se konačno krupnim koracima sprovodi u Srbiji. Digitalnim signalom pokriven je veći deo države, a sam sistem napravljen je tako da je vrlo jednostavno odvojiti frekvenciju za emitovanje posebnih programa, u okviru javnog servisa. Hrvatska je to uradila, otvorivši HRT3 i HRT4, uz satelitski i regionalni. I komšijska Makedonija ima poseban, skupštinski kanal.

Digitalizacijom Srbije uklonjene su tehničke prepreke za brz i jednostavan prelazak prenosa sa našeg Drugog programa na poseban kanal. Ipak, sve je još uvek pod velikim znakom pitanja.

Naime, digitalizacija se još uvek odvija samo u onom, krupnom tehničkom delu, koji se odnosi na nabavku i instaliranje opreme za emitovanje. Drugim rečima, država je zatajila kada je u pitanju digitalizacija domaćinstava koje bi taj signal trebalo da gledaju. Tako oni koji nemaju novca da kupe LCD televizore najnovije generacije ili nisu kablovski pretplatnici, ne bi mogli da gledaju skupštinske prenose jer još uvek nije organizovana nabavka set-top boksova. Oni digitalni signal konvertuju u analogni i uz njihovu bi pomoć bilo moguće gledati digitalni signal sa starih, debelih televizora.

S druge strane, odlazak Skupštine sa Drugog programa ostavio bi ogromnu programsku rupu koju ni najveštiji mađioničar ne bi mogao da popuni. Jer, procenat novca koji izdvajamo za naučno-obrazovni, kulturni i program za decu meri se promilima, a da nam satnicu popunjavaju reprizama „Ranjenog Montevidea“ – stvarno nismo zaslužili.

Otvaranje novog skupštinskog kanala i „čišćenje“ Drugog programa RTS-a naša je neminovnost. Da li će nadležni krenuti prvo u masovniju digitalizaciju kućnih prijemnika, u vidu pomoći pri nabavci set-top boksova za stare televizore ili će čekati da se sami snađemo, tek, stvaranje mogućnosti za emitovanje više specijalizovanih programa, a za iste pare, sve nam je bliže i izvesnije.

Cipela2-foto-RTS

Pitanje je samo čime će popuniti taj skupštinski kanal kad se jednom napravi. Šta ćemo gledati kad se sednica završi ili poslanici imaju pauzu? Ako se drže RTS-ovskog repriznog običaja, može nam se desiti da u pauzama gledamo najbolje momente s ranijih sednica, koje uključuju i polivanje vodom, čupanje mikrofona, iznošenje iz sale, vređanje i gađanje priručnim materijalom. Već vidim svetlu rijaliti budućnost ovog kanala.

RTV Pink, čuvaj se!

Ivana Vujanov

Digitalizacija u Srbiji: Ko dobija, a ko gubi

Dnevnik, 23. novembar

Šta je bilo daleko i teško, zahvaljujući naporima zaposlenih u preduzeću Emisione tehnike i veze, kao i ekipama Ratela, postalo je konačno dostupno i većem delu Srbije. Proces digitalizacije najzad je ušao u ozbiljnu fazu, pa mogu da odahnu i stručnjaci koji su ukazivali na potrebu bržeg koračanja u tom pravcu, ali i ekonomisti, koji su strahovali da ćemo novac za digitalizaciju morati da vratimo.

Iako smo u nekoliko navrata pisali o tome šta digitalizacija znači za prosečnog gledaoca, sve više ljudi javlja se s pitanjem šta da radi kada se ugase analogne antene, što se očekuje do kraja naredne godine.

Za neupućene, evo nekih objašnjenja.

Digital UK

Ako ste vlasnik starog, takozvanog CRT televizora, i pretplatnik ste kablovske ili IPTV televizije (što je u Novom Sadu i okolini preko 90 odsto, a u celoj Vojvodini više od 80 odsto) – ne morate da radite ništa, osim da redovno plaćate račun. Vaš kablovski ili IPTV distributer obaviće sve umesto vas i obezbediti vam da i dalje, makar jedno vreme, gledate program bez ikakvih ulaganja. Ipak, vodite računa o tome da uskoro prestaje proizvodnja analogne opreme, antena, risivera i predajnika, te ni kablovski sistemi neće dugo držati dvostruku aparaturu, jer je skupa i praktično nemoguća za održavanje.

Dakle, preostaje vam da nabavite LCD ili plazma televizor. To, naravno, podrazumeva da imate dovoljno novca, a jedina stvar koja može da vas teši jeste činjenica da i ova tehnologija pojeftinjuje, pa više ne morate da prodajete sopstveni bubreg kako biste imali čuveni „tanki“ TV.

Ako već kupujete televizor, gledaje da na njemu piše DVB-T2. To je oznaka za digital video broadcast – terrestrial, odnosno „zemaljsko digitalno emitovanje video i audio signala. Ovi televizori nešto su skuplji od onih koji imaju samo DVB-T prijemnike, ali naša digitalna mreža podešena je na ovu, napredniju verziju, pa ćete, u slučaju da kupite televizor koji nije DVB-T2, morati da dokupite set top boks. Tako će da vam bude skuplja Dara nego mera, pa zato pažljivo čitajte šta piše na poleđini i ne pecajte se na raznorazne akcijske prodaje.

Ako imate stari televizor i niste kablovski pretplatnik, najkasnije do proleća moraćete da nabavite već pomenuti set top boks. Komšijske države potpomogle su svoje gledaoce popustima i plaćanjima na rate, ali ne bih na to previše računala u našem slučaju. U svakom slučaju, računajte na trošak „težak“ oko 50 evra.

O onima koji imaju LCD i plazma televizore i kablovsku pretplatu ne moram ni da pričam. Njima će analogni signal biti ugašen i zamenjen digitalnim, ali će im postojeći D3 risiveri ostati, sve dok se u celom svetu ne standardizuje digitalni format.

A ako se pitate šta dobijate digitalizacijom, odgovor je kratak: sliku visokog kvaliteta i jasnoće, bez smetnji, snegova Kilimandžara i mutnoće slike koja nas podseća na mamurna novogodišnja jutra. Još samo sadržaj da isprati formu.

Post Navigation

zorancicak

Blog #malacvecara pokrenut na inicijativu nekoliko prijatelja koji su predložili da se neki zanimljivi tekstovi sačuvaju od zaborava

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Bedno piskaralo

prepisano iz novinarske beležnice

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

%d bloggers like this: