Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “Jutarnji program”

Alergija na glupost: Opelo na slavi i dugačak jezik

Jutarnji programi naših televizija, umesto mesta za pružanje informacije više, postali su poligon za razne samoprojekcije. Ovoga puta u „Novom jutru“ TV Pink tema je bio razvod. Nažalost, osim statističkih podataka o broju razvedenih brakova u prošloj godini – a razveo se praktično svaki treći – nismo dobili nijednu vrednu informaciju. Naprotiv, sve je prštalo od frustracija, paušalnih ocena i ličnih smatranja od kojih se onima s osetljivim želucem isti i podigao.

Psihijatar Jovan Marić i advokat Aleksandar Radivojević govorili su o porastu broja razvoda u Srbiji i razlozima koji dovode do rasturanja bračne zajednice. Tema naoko ozbiljna, gosti nedorasli – neki više u temi zahvaljujući ličnom životu, a manje tituli koju nose, da se izrazim poetski.

Elem, šta su poete poručile širokom auditorijumu? Da dobar brak ima dobar razvod saznali smo od profesora Marića koji je na ladno duvao opisujući loše brakove koji završavaju lošim razvodom u zemlji u kojoj je od početka godine do polovine maja od ruke bivšeg ili tekućeg supruga smrtno stradalo 25 žena. Advokat Radivojveć lirskim tonovima opisivao je postupke pri razvodu, ulazeći u crkveni zabran konstatacijom da se crkveni brak razdvaja od stola i postelje, a ne razvodi u suštini, te je sve na kraju zvučalo kao da je crkvena bigamija kanon.

U dvadesetominutnom obraćanju naciji, Marić i Radivojević, potpomognuti Deom i Sarapom, poneti valjda atmosferom čiji je ton dao upravo Sarapa, ističući kako popovi na slavi čitaju opelo, izneli su niz tvrdnji na koje bi Regulatorno telo za elektronske medije moralo da reaguje. No, svi znamo kako bi se ta stvar završila, čak i kad bi dospela pod lupu medijske regulative.

Šta smo naučili u utorak ujutro? Da su brakovi bez dece jalovi i besmisleni, da nije čudo što je najevći broj razvoda upravo kod bračnih parova bez potomstva, ali da za prosutim jalovim mlekom ne treba žaliti jer je reč o faličnim ljudima koji usred pustinje dižu ogradu. Šta bi na to reklo pet i po hiljada dece, od toga 1550 u Vojvodini, smeštenih u hraniteljske porodice jer potiču iz nefunkcionalnih, otrovnih i često nasilnih porodica, nećemo saznati jer ta deca nemaju pristup Deinom i Sarapinom stolu. A ko je ikad kročio nogom u Centar za socijalni rad zna dobro koliko patologije može da ima u porodici koja se ovih dana toliko vazdiže, nauštrb osnovnih dečijih potreba, pa i prava na život.

Neki od sagovornika o propasti braka i smrti klasične građanske porodice sigurno bi imali šta da kažu, kad bi samo bili iskreni i otvorili usta. Umesto toga, morali smo da slušamo kvazinaučna poligamijska objašnjenja, i klasično upiranje prstom u ženu kao odgovornu, zaslužnu ili krivu za uspeh, odnosno propast braka. Žene, po gostima, pokazuju i nizak stepen morala, pošto muškarci koji varaju, to čine samo s određenim ženama koje imaju na stotine ljubavnika (tačnije, mušterija). Mizoginija u punom cvatu.

Za konačno dizanje kose na glavi i gašenje programa potrudio se advokat Radivojević, ističući da prevara nije razlog za razvod, naročito kad u braku postoje deca, jer je to jedini pravi brak, dok je dužina trajanja braka direktno zavisna od broja ugriza žene za jezik.

E, dolepotpisana se nije ugrizla.

Ivana Vujanov

Advertisements

Tabloidni pristup televizija ozbiljnim temama: ne hranite trolove i šarlatane

 

Otkako su s TV Pink prešli na Prvu TV, Jovana Joksimović i Srđan Predojević uspeli su da, izborom tema, načinom na koji ih predstavljaju, ali i dobrim odabirom gostiju i sadržaja, ozbiljno konkurišu do skoro neprikosnovenom Jutarnjem programu Radio televizije Srbije.

Teme koje biraju Jovana i Srđan kreću se od lokalnih, beogradskih, kao što je problem loše postavljenog behatona na Slaviji, do univerzalnijih, poput problema s visokim krvnim pritiskom ili jačanjem svesti o redovnim ginekološkim pregledima. Gostiju stručnjaka nam ne manjka, ta vidljivo je i odsustvo „dvorskih komentatora“ koji verovatno imaju sopstvenu taksi liniju koja ih vodi od jedne do druge televizije na redovno gostovanje.

I, kao i u svakom ozbiljnom i komplikovanom poslu, kakvo je pravljenje svakodnevnog jutarnjeg kolažnog programa, pojavi se pokoji kukolj: i ne mislim pritom na povremena gostovanja folkera s posestrimske Grand televizije, što se može preseći odlaskom na doručak, zakuvavanje kafe ili tuširanje s pevanjem iz glasa, kako bi se prigušilo cijukanje zurli i armunika.

U nastojanju da što pre odgovore na problematične teme koje prete da se preliju u mini skandale, Jovana i Srđan umeju da preteraju, igrajući po ivici tabloidnog. Za samo nedelju dana eksperiment su ponovili dvaput, koliko sam uspela da prebrojim: prvi put kad su, obrađujući tabloidni trač da naši centri za socijalni rad prodaju decu američkim agencijama za usvajanje, u goste doveli predstavnika Ministarstva, ali i ženu koja je tvrdila da zna da se bebe masovno otimaju od roditelja i prodaju najboljem stranom ponuđaču. Drugi put, stvar je bila malo blaža: posvađali su se profesor dr Srđan Popović i vegan Stanislav Malić, svaki čvrsto stojeći iza stava o najboljem i najpravilnijem načinu ishrane.

U poplavi Fejsbuk aktivista, opskurnih likova koji prodaju maglu tvrdeći da je Zemlja ravna ploča, da su vanzemaljci među nama, da gledanjem u Sunce možemo da se izlečimo od raznih bolesti i da umesto hrane treba da upražnjavamo fotosintezu – nama se desio antivakcinalni pokret. Do sada je samo u Srbiji odneo 15 žrtava, a broj Fejsbuk stranica na kojima antivakseri zagovaraju otpor civilnom društvu, ne zna ni Zakerberg. Pravo na mišljenje odavno je pomešano s nedostatkom odgovornosti za izrečeno, a prosečan čovek zbunjen je oprečnim informacijama koje dolaze od struke i „stručnjaka“ koji ne prezaju ni od lažnih titula i diploma, u pokušaju da pomute ionako mutnu vodu. Običan čovek zato ne zna kome da veruje.

U takvoj situaciji vrlo je opasno davati medijskog prostora nestručnim osobama koje mogu da „zapale“ javnost, naročito kad su u pitanju osetljive kategorije kao što su deca, nejaki, stari i ugrožene žene. Ne čudi zato reakcija predstavnika resornog ministarstva, koji je pripretio tužbom gošći koja „pouzdano zna da su bebe prodate“. Istina, nije ona to videla, ne zna ni ko je video, samo je čula, ali je informacija sigurno tačna jer je „svi znaju“.

Treba li reći koliko je opasno na još uvek moćnom mediju kao što je televizija prikazati kao koruptivan čitav društveni sistem, poturajući linkove na opskurne sajtove kao neoboriv dokaz za svoje tvrdnje? Tačno je, država treba i mora da reaguje, kao u slučaju kvazidoktorke Slađane Velkov, ali je na medijima obaveza da šarlatanima i medijskim trolovima ne daje prostora da se razmahnu jer im time samo daje na značaju, podgrevajući nove teorije zavere.

Previše je ovih 15 smrti, previše.

Ivana Vujanov

O seksu u Jutarnjem programu: Crna ruža i plavi pištolj bez muincije

I tako, uperismo prst u jutarnje programe, nadajući se da će njihovi urednici pravilno protumačiti stvaranje šansi za širenje programskog interesovanja publike i ekonomskih interesa oglašivača, stvaranjem kvalitetne mozaik-emisije, kad oni širenje vidika koje smo najavili protumačiše na do sada nezabeležen način. U trci za gledaoca više, uz krađu gostiju koji više ne znaju da li su pošli ili su došli, uz otimanje tema i ideja, ruku pod ruku, tačnije, vibrator pod bičem nastupila je Branka Blek Rouz, u saglasju sa seksološkinjom dr Danijelom Tiosavljević, da narodu objasni da „zornjak“ nije prva jutarnja kafa, a da lisice ne moraju obavezno da pripadaju uniformisanim licima policijskog opredeljenja, da se izrazim supovski.

Branka i Danijela pokušale su da Sarapi i Dei, voditeljima Jutarnjeg programa TV Pink, ali i zgranutim gledaocima, približe lepote i raznovrsnosti seksualnog života, u pola deset pre podne, na televiziji s nacionalnom frekvencijom. No, da bi se u potpunosti razumeo ovaj događaj od prelomnog značaja za razvoj srpskog medijskog neba, valja početi ispočetka.

Da ne bismo sad, kao narečena Branka, krenuli od praistorije i prvih vibratora, uklesanih u pećini Altamira, držaćemo se događaja koji su se odigrali u skorijoj prošlosti. U Jutarnjem programu TV Hepi, nekoliko dana pre silikonskog dvojca, gostovali su seksolog u penziji iz više razloga dr Jovan Marić i večna pi-arka Hitne pomoći Nada Macura. Tema: volim seks i rado ga se sećam. Ko je imao tu nesreću da prati narečeni prilog, mogao je da vidi da su teme poput „u naše vreme baš smo se lepo voleli“ i „Srbi uvek mogu, samo ne znamo šta nam je danas“ više ličile na „Susrete trećeg doba“ ili neki sličan događaj, te ovoj temi, iako naoko neprimerenoj za televiziju s nacionalnom frekvencijom i to doba dana, niko nije pridao veći značaj.

Osim urednika Jutarnjeg programa TV Pink, koji je došao na genijalnu ideju da pozajmi temu, i kao sagovornike pozove bivšu ženu prošlog seksologa, i ženu iz naroda, tačnije, striptiz kluba. Kakvi gosti, takva i tema: dok je dr Danijela pokušavala da celoj priči da naučni smisao korišćenjem latinskih izraza, naša Branka shvatila je da je gostovanje na Pinku posle višegodišnje suše odlična prilika da izreklamira i striptiz posao i radnju-sponzora. Te tako ništa nismo naučili o seksualnim sklonostima Srba, ali zato znamo da pored tezge sa sirom i bamijama na Zelenom vencu mogu da se kupe vibratori, silikonske usne, stimulatori bradavica i ostale zanimacije za dokone kojima nije dosta mentalnog životnog seksa već su spremni da ulažu vreme i novac i u ovaj drugi.

Profesorka Branka, pored istorijskog pregleda odlučila je da nas provede i kroz ginekološki. Izvadila je plastično čudovište veličine omanjeg vesla, ultramarin boje, s nekim futurističkim kuglicama i šiljcima koji liče na inkvizitorske sprave. Falilo je samo da taj ultramoderni vibrator krene da sija, menja boje i peva, pa da zaliči na slavijsku posestrimu, baš kao u onom vicu sa ginekologom i kruženjem oko Slavije, da ga ne spominjemo sad. Zblanutom gledalaštvu ostalo je samo da pretrpi ovo seksualno-ekonomsko jutarnje silovanje mozga i da se zapita dokle će se medijski zakoni kršiti i ima li ko da komercijalne televizije u tome spreči.

Nema. Članovi Regulatornog tela za elektronske medije poslednju opomenu ovoj televiziji izrekli su početkom prošle godine. Snom mrtvijem spavaju, toliko mrtvim da ih ni ono Brankino prstenje za erekciju iz sna, a i inače, podiglo ne bi.

Ivana Vujanov

Post Navigation

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Bedno piskaralo

prepisano iz novinarske beležnice

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

Midlife Crisis Crossover!

Viewing the non-geek world through geek lenses. And sometimes vice versa.

%d bloggers like this: