Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “konkurs”

Zašto je propala kandidatura Lee Kiš: Nedeljno popodne na doktorski način

Ponekad nam život spremi iznenađenja na koje ne znamo kako da reagujemo, jer nas zateknu nespremne i u čudu. Takva je situacija i s vešću da je Lea Kiš, voditeljka TV Pink, bila jedan od kandidata u prvom krugu za visoku uredničku funkciju u Radio televiziji Srbije.

Ova vest upućene u televizijsku istoriju naše zemlje ne bi trebalo da iznenadi. Naime, Lea je svoju TV karijeru i započela na Javnom servisu Srbije, kao najavljivačica za TV Beograd. Okušala se i u vođenju Jutarnjeg programa, a jedno vreme bila je i urednik emisije „Podne-popodne“ na tadašnjem Trećem kanalu. Od tada do danas na TV Pink vodi „Nedeljno popodne s Leom Kiš“, emisiju uzdanicu ove televizije. Treba reći i da je Lea u međuvremenu doktorirala komunikologiju na Fakultetu dramskih umetnosti, kao i da planira da se u budućnosti bavi univerzitetskom nastavom. Dakle, sve reference za ozbiljnog kandidata za urednika Zabavnog programa RTS-a su tu.

Pa čemu onda čuđenje? Iskreno rečeno, razlog za podignute obrve leži u činjenici da Lea praktično nema čime da se pohvali. Naime, iako TV Pink ističe da „Nedeljno popodne“ ima milionsku gledanost, činjenica je da je to najviše zahvaljujući promaji u programskim šemama konkurentskih televizija koje nemaju ovu, sada već prilično zastarelu formu.

Lea

Jedan nevoljni pogled na „Nedeljno popodne“ otkriva nam zašto je ova emisija najveća rupa u poslovnoj biografiji Lee Kiš. Naime, njena emisija prvenstveno se sastoji od ćaskanja s pevačima „Pinkove“ produkcije, a krateri u sadržini popunjavaju se reklamama i deljenjem sponzorskih poklona. Ponekad zaluta neki od trenutnih političkih miljenika, pa čak i neko ko zaista ima šta da kaže, ali redovno zaneme nad sveopštim prostaklukom, verovatno preživljavajući transfer blama, te ostaju neupamćeni.

Da se razumemo, ni Kristijan Amanpur ne bi uspela da iz ovih gostiju iscedi ništa više, jer, o čemu pričati s osobama koje od škole imaju kafanu pored fiskulturne sale i smatraju da su napamet naučene replike iz „Žikine dinastije“ vrhunac srpske duhovitosti. Kad se tome doda pijačno nadvikivanje, ne čudi što je naša doktorka svom glasu dodala kreštavu komponentu, kako bi smehom na silu prikrila lingvističke blamove svojih glavnih gostiju. Kad ni to ne pomogne, Lea pribegava aplauzima koji se čuju posle svake uspešno izgovorene prostoproširene rečenice cenjenih gostiju. I to vam je otprilike sadržaj svake emisije, osim kad u očaju ne pribegne igranju igrica sa gostima, među kojima je traganje za plišanim medom zavezanih očiju moj lični hit.

Da li ju je nekada sramota što je svoju karijeru svela na povlađivanje najnižim ukusima, ne znamo. Da li će shvatiti da doktorsku diplomu iz komunikologije može da okači na trpezarijski zid jer joj poslovne reference koje uključuju razgovor s eskort damom koja je „snimila novi projekat“ ne nude naučni kredibilitet, tek ćemo da vidimo, jer presušile su i Megableje.

Pare ili poštovanje, svako ima svoj izbor.

Ivana Vujanov

Izbor za direktora RTS: I mi Oskara za trku imamo

Rok za prijave na konkurs za generalnog direktora Radio-televizije Srbije je istekao 16. marta, do sada je stiglo 20 prijava, a konačan broj i imena kandidata biće poznata u ponedeljak, kada je zakazana sednica Upravnog odbora Javnog servisa Srbije. Tako ćemo za odgovor na pitanje ko će biti novi Tijanić, morati da sačekamo još dva dana.

A trka kao za Oskara, samo nam fale večernje toalete, crveni tepih i drhtave ruke uzbuđenih najavljivačica programa dok čitaju ime pobednika. Dobro, i fanfare nedostaju, i oni što čitaju s kartica bez naočara. Publike imamo, čak i kladionice rade.

Elem, kako je rekao predsednik Upravnog odbora RTS-a Zoran Popović, iako je na stolu dvadeset koverti, taj broj verovatno neće biti konačan jer neke prijave mogu da stignu i poštom. Doduše, poznajući našu poštu, može se očekivati da par koverti već u januaru 2017. stigne na Island, ali to sad nije tema.

Vršilac dužnosti Nikola Mirkov palicu će predati onome ko uspe da ubedi UO da će rešiti nekoliko gorućih problema Javnog servisa, među kojima su završetak prve faze procesa digitalizacije, rešavanje problema viška zaposlenih, obnavljanje novinarskog i tehničkog kadra i proširenje programske ponude.

Rok za obnarodovanje naslednika počinje da teče 23. marta, trajaće najviše 45 dana, a krajnji rok je 6. maj. Tako će nekome Đurđevdan postati drugi rođendan. Možda.

U međuvremenu, u RTS-u, ali i van njega, naveliko se spekuliše s pitanjem ko će sesti u vruću direktorsku stolicu. Spominju se neka stara, ali i neočekivana rešenja. Među kandidatima koji imaju šanse da prođu na konkursu, ili ih barem neko priželjkuje, našli su se Aleksandar Crkvenjakov, Srđan Šaper, Veran Matić, Goran Karadžić, Bojana Lekić i Dragan Bujošević. Milomir Marić, Dejan Jocić i Milorad Vučelić takođe se s vremena na vreme spominju u ovom kontekstu. Spisak poduži i vrlo šarolik, i u novinarskom i u političkom smislu.

rts-vase-pravo-da-zna1

Postoji i šansa da v.d. direktora Mirkova u ovom izvlačenju niko ne zameni. Doduše, za razumevanje procesa potreban je kurs iz više matematike. Naime, ako neko od kandidata u prvom krugu dobije šest glasova izbor će biti završen, a ako ne, ide se u drugi krug glasanja od dva kandidata. Ako i tu niko ne bude izabran, ide se u treći krug gde se glasa samo za jednog ili, ako imaju isti broj glasova, za dva kandidata, a potrebno je da jedan kandidat dobije šest glasova članova Upravnog odbora. Ako je neko shvatio.

I dok Srbija drhti u iščekivanju, jedno ime ipak je poznato. Sad već tradicionalno, na RTS-ov konkurs za direktora prijavio se Filip Mladenović, novinar Radio Beograd 202. On je u otvorenom pismu Upravnom odboru RTS-a već predstavio plan i program, priložio biranu fotografiju i zatražio da izbor, onako presedanski, bude transparentan. On je, inače, urednik satirične emisije „Mućnimo glavom“. Pa, mućkajte do ponedeljka.

Ivana Vujanov

 

Digitalizacija, stoti put: Digitalni konkurs ili šlus

Predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Karadžić izjavio je da ovo regulatorno telo još uvek nije odlučilo da li će treći put raspisati konkurs za dodelu upražnjene nacionalne frekvencije za analogno emitovanje TV programa. Tako smo uspeli da za godinu dana maltretiranja napravimo puni krug: održana su dva konkursa, uz nekoliko odlaganja radi dodatnih promisli i smatranja, u međuvremenu su se oko frekvencije posvađale takmičarske televizije TV Nova i Kopernikus, ovoj prvoj zapretilo je i zatvaranje zbog toga što je uložila novac u klimav posao, pa još u Srbiji.

Da podsetimo, od prvih nagoveštaja da će RRA raspisati konkurs za dodelu nacionalne analogne frekvencije, glas protiv podigla je struka, tvrdeći da je upražnjena frekvencija sjajan način da se bez teškoća izvede digitalizacija TV signala u Srbiji. No, članovi Saveta RRA nisu delili mišljenje elektroničara, ali ni predstavnika Evropske unije koji su u analizi za Ministarstvo kulture svojevremeno utvrdili da su našoj zemlji potrebne jedna javna i dve komercijalne televizije.

I šlus, što bi rekli evrounijci.

Tako smo zapali u totalnu zbrku, a digitalizacija, na koju smo se obavezali i za koju smo dobili silne novce, kasnila je i kasnila, bez šanse da se proces ubrza.

digital

Najnovije poluodustajanje RRA od novog konkursa, priznavanjem da im ipak treba za digitalizaciju, optimistima  uliva nadu da će se stvari konačno povoljno odvijati u korist onih koji ne vole da plaćaju kazne za kašnjenje u tehnološkom razvoju. Jer, iako smo najavljivali da ćemo digitalni most izgraditi pre roka, još 2011, to nismo uradili ni do dana današnjeg, a krajnji rok je jun 2015. godine.

Na našu žalost, tehnološki napredak ne ume da čeka države kao što je naša, pa nam se može desiti da, kad konačno odlučimo o sudbini mučene avalske frekvencije, ne možemo da odradimo posao do kraja – jer je oprema zastarela.

U međuvremenu, u RRA slede konsultacije s Ratelom i ministarstvima kulture i telekomunikacija, što će, jelte, potrajati zbog godišnjih odmora. Tako ćemo najmanje do polovine septembra morati da čekamo na konačnu odluku o tome hoćemo li još jednom ići na uzaludni konkurs za frekvenciju zastarelog sistema koji se gasi svuda u svetu, ili ćemo se konačno odlučiti da digitalizujemo Srbiju i završimo posao.

Kako god okrenemo, moraćemo da zavučemo ruku u džep. Ako se konkurs ipak raspiše i frekvencija dodeli, usporiće digitalizaciju pa nam se smeši plaćanje kazne za kašnjenje i neispunjavanje ugovorenog roka. A ako se ipak digitalizujemo, veliki deo Srbije moraće da, uz zastarele analogne TV aparate, kupi set-top boksove za konverziju digitalnog u analogni kanal ili nabavi LCD i plazma TV ekrane.

Kako god okrenemo, tur nam je otpozadi.

Ivana Vujanov

O TV NOVA: Za Novu iznova

Jeste li nekad imali osećaj da se nalazite usred nemog filma, u kome jedan uleće na vrata dok drugi iskače kroz prozor, treći protrčava pored vaze koju ruši, a četvrti je, viseći s plafona, hvata? Jeste? E, upravo ovako izgleda današnja situacija na televizijskom nebu.

Još od „Slučaja Sulejman“ koji je završio u rukama bivšeg direktora TV Prve Dejana Jocića, javnost je bila upoznata sa činjenicom da se rađa nova televizija. Kupovina treće i četvrte sezone najgledanije serije u Srba (jer se RTS-ove reprize, nažalost, ne mogu računati) bila je odličan pokazatelj da će nova televizija pucati na visoko.

Nedugo potom Republička radiodifuzna agencija raspisala je konkurs za dodelu frekvencija ugašene TV Avala, i gle čuda, na njega se javila i nova – Nova televizija. Kako, osim nas tehničkih analfabeta, saopštenja RRA čitaju i oni koji se razumeju u sisteme veze i digitalije, podigla se velika prašina pošto su upravo ove frekvencije mogle da posluže za digitalne signale. Time bi Srbija uspela da uhvati korak s obavezama vezanim za digitalizaciju, za čiju je realizaciju odavno uzela pare.

I kada je sve krenulo ka normalnom rešenju, poništavanjem konkursa i odlučivanjem za digitalizaciju, desio se karambol. Uvek budna čaršija sabrala je dva i dva i ispravno pretpostavila da se onoliki trud ne sme baciti u vetar, i da „Sulja“ mora da nastavi TV život po svaku cenu. Tako je ponovo raspisan isti konkurs, ovoga puta za preostale frekvencije, a uskoro su krenula i tabloidna nagađanja, pomešana s informacijama iz pouzdanih izvora, da se Nova TV uskoro pokreće. Situaciju su, kao u loše skrojenom filmu, dodatno ulepšali pametnjakovići, rešeni da zarade koju kintu na račun ovog galimatijasa. Tako je na Fejsbuku osvanula lažna zvanična stranica Nove TV, uporedo sa test stranicom, kasnije će se ispostaviti prave, TV Nova.

Boli vas glava? Čekajte, ima još.

U međuvremenu su se pojavili afirmativni članci – reklamni tekstovi, posvećeni emisijama koje će utočište naći na budućoj televiziji, uz neke popularne serije i utakmice. Na to su se oglasili drugi tračeri, navodeći da su se čelni ljudi Antene (vlasnika Prve) i Pinka, našli da naprave strategiju u borbi protiv napasnika-pretnje-izdajice.

U sve se kasnije umešao i ANEM, saopštenjem u kojima osuđuje nagoveštaje osnivanja Nove TV pre zaključivanja konkursa, pitajući se kome ustvari koristi ovakvo zamešateljstvo.

Špekulacije su se u međuvremenu nastavile, a sve je na viši nivo podigla informacija da je Nova TV dobila dozvolu za kablovsko emitovanje programa. Na veliko iznenađenje publike iz poslednjeg stola levo, dozvolu je dobila SBB, koja je podržavala razvoj drugog kanala Prve televizije i bila oštro protiv Pinkovog projekta širenja po mozgu građana. Borba protiv Telekoma zbijanjem redova? Možda.

Ivana Vujanov

Post Navigation

zorancicak

Blog #malacvecara pokrenut na inicijativu nekoliko prijatelja koji su predložili da se neki zanimljivi tekstovi sačuvaju od zaborava

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Bedno piskaralo

prepisano iz novinarske beležnice

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

%d bloggers like this: