Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “Nova TV”

Slučaj „Nova TV“: Od Holandije preko Kipra do Rusije i natrag

Poslednjih dana sve se više priča da će porodica Karić pokušati da se vrati na ovdašnje medijsko nebo. Kao najozbiljniji kandidat za povratak u redovni TV program navodi se Nova TV, još jedan propali pokušaj ulaska nemačko-holandskih medija na naše tržište. Naime, baš kao ni prethodnik RTL, ni Nova TV nije uspela da dobije nacionalnu frekvenciju, iako se za parče nacionalnog neba borila prsa u prsa s TV Kopernikusom. Umesto da dodeli nacionalnu frekvenciju, upražnjenu gašenjem TV Avala, država je odlučila da prostor iskoristi za razvijanje i konačni završetak procesa digitalizacije – potez na čiju su dobrobit dugo ukazivali stručnjaci iz Emisione tehnike.

Bez nacionalne frekvencije nema ni nacionalne gledanosti, a kablovski sistem prevelik je za još jednu domaću televiziju. U slučaju Nove TV postalo je to očigledno veoma brzo, pa se entuzijazam zaposlenih ubrzo izduvao kao zaboravljeni rođendanski balon, a bombastično najavljivane serije i emisije, zajedno sa svojim autorima, ubrzo završile na drugim televizijama koje su uspele da se na vreme domognu nacionalne frekvencije.

Da se, bar što se Nove TV tiče, nešto zaista kuva, potvrdili su i podaci iz Agencije za privredne registre koja je zabeležila i promenu vlasnika, ali i direktora. Tako je novi vlasnik Nova TV, umesto firmi GMG Media Groupa, BD Media Invest B.V. i vlasnika i direktora Dragana Đurkovića, postalo kiparsko preduzeće „Andrifot limitid“, a za direktora je postavljen Saša Jovanović, izvršni direktor „Jugoslavija komerca“, preduzeća koje već više godina, kako kaže revizorski izveštaj, grca u dugovima.

Kojom smo kombinatorikom stigli do Karića, malo je poznato, osim što je stopostotni vlasnik Nove TV kiparska firma, čiji je direktor Marios Fotiu, a svi znamo koliko su „teške“ veze familije Karić s Kiprom. U međuvremenu, od Kipra preko Karića stigli smo i do Rusa. Normalno, jer veći deo ove familije sedi u majčici Rusiji. Tako su počele da rastu špekulacije da su Rusi namerili da preko Karića uđu na srpsko medijsko tržište.

Od početnih, javno proverivih podataka – da je Nova TV promenila vlasnika – lako se sklizne u svet mutnih rabota, šuškanja i finansijskih konstrukcija. No, kad se malo odmaknemo od ovih primamljivih varijacija na temu „kuda ide tajkunski novac“, jasnije se vidi da za neke tvrdnje još uvek nema dovoljno ozbiljnog uporišta, dok su druge sasvim razumljive, ako ne i dokazive.

Tako je jasna čežnja Bogoljuba Karića da se vrati na srpsku medijsku scenu, sa koje je oteran brisanjem BK televizije s lica zemlje. Čak ni kupovina preko kiparskog preduzeća nije ni prvi sličan, pa samim tim ni neočekivani potez nekadašnjeg socijalističkog tajkuna.

Razumljiva je i naša želja da smo jaki i važni u ruskim očima. Tome svedoče i nedavne nepotvrđene najave da će Emir Kusturica stati na čelo budućeg ruskog medijskog konglomerata, pandana televiziji N1, ispostavi američkog Si-En-Ena.

Ono što, međutim, nije jasno, jeste pitanje zašto se misli da će Rusima taj ulaz omogućiti baš Nova TV, koja nije uspela da se izbori za frekvenciju te jedva preživljava na kablovskim sistemima dok joj se gledanost meri u promilima. Ostaje enigma i zašto verujemo da smo Rusima u prodoru na Zapad tpotrebni baš mi, iako su na našem medijskom nebu odavno prisutni. Naime, odavno gledamo „Rusiju danas“ na engleskom, a „Sputnjik“ se u poslednje vreme nametnuo kao ozbiljan medijski portal u Srbiji.

Hm, stvarno bi pred ovom zagonetkom trebalo staviti prst na čelo.

Ivana Vujanov

Advertisements

Digitalizacija, stoti put: Digitalni konkurs ili šlus

Predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Karadžić izjavio je da ovo regulatorno telo još uvek nije odlučilo da li će treći put raspisati konkurs za dodelu upražnjene nacionalne frekvencije za analogno emitovanje TV programa. Tako smo uspeli da za godinu dana maltretiranja napravimo puni krug: održana su dva konkursa, uz nekoliko odlaganja radi dodatnih promisli i smatranja, u međuvremenu su se oko frekvencije posvađale takmičarske televizije TV Nova i Kopernikus, ovoj prvoj zapretilo je i zatvaranje zbog toga što je uložila novac u klimav posao, pa još u Srbiji.

Da podsetimo, od prvih nagoveštaja da će RRA raspisati konkurs za dodelu nacionalne analogne frekvencije, glas protiv podigla je struka, tvrdeći da je upražnjena frekvencija sjajan način da se bez teškoća izvede digitalizacija TV signala u Srbiji. No, članovi Saveta RRA nisu delili mišljenje elektroničara, ali ni predstavnika Evropske unije koji su u analizi za Ministarstvo kulture svojevremeno utvrdili da su našoj zemlji potrebne jedna javna i dve komercijalne televizije.

I šlus, što bi rekli evrounijci.

Tako smo zapali u totalnu zbrku, a digitalizacija, na koju smo se obavezali i za koju smo dobili silne novce, kasnila je i kasnila, bez šanse da se proces ubrza.

digital

Najnovije poluodustajanje RRA od novog konkursa, priznavanjem da im ipak treba za digitalizaciju, optimistima  uliva nadu da će se stvari konačno povoljno odvijati u korist onih koji ne vole da plaćaju kazne za kašnjenje u tehnološkom razvoju. Jer, iako smo najavljivali da ćemo digitalni most izgraditi pre roka, još 2011, to nismo uradili ni do dana današnjeg, a krajnji rok je jun 2015. godine.

Na našu žalost, tehnološki napredak ne ume da čeka države kao što je naša, pa nam se može desiti da, kad konačno odlučimo o sudbini mučene avalske frekvencije, ne možemo da odradimo posao do kraja – jer je oprema zastarela.

U međuvremenu, u RRA slede konsultacije s Ratelom i ministarstvima kulture i telekomunikacija, što će, jelte, potrajati zbog godišnjih odmora. Tako ćemo najmanje do polovine septembra morati da čekamo na konačnu odluku o tome hoćemo li još jednom ići na uzaludni konkurs za frekvenciju zastarelog sistema koji se gasi svuda u svetu, ili ćemo se konačno odlučiti da digitalizujemo Srbiju i završimo posao.

Kako god okrenemo, moraćemo da zavučemo ruku u džep. Ako se konkurs ipak raspiše i frekvencija dodeli, usporiće digitalizaciju pa nam se smeši plaćanje kazne za kašnjenje i neispunjavanje ugovorenog roka. A ako se ipak digitalizujemo, veliki deo Srbije moraće da, uz zastarele analogne TV aparate, kupi set-top boksove za konverziju digitalnog u analogni kanal ili nabavi LCD i plazma TV ekrane.

Kako god okrenemo, tur nam je otpozadi.

Ivana Vujanov

Propada konkurs za nacionalnog emitera: Anandi i digitalizaciona Pandora

Izbor televizijskog emitera koji će se useliti na nacionalnu frekvenciju oslobođenu nestankom TV Avala sve više podseća na špansko-tursko-indijsku seriju, u kojoj se ne zna hoće li Sulejman konačno smuvati Anandi, ili će Hurem završiti sa Pedrom, noseći Virovo dete.

Od samog početka stvari su pošle naopako. Prvo je Republička radiodifuzna agencija u oktobru prošle godine raspisala konkurs koji je trebalo da bude završen do decembra. Međutim, problem je nastao jer u obzir nije uzeta činjenica da bi oslobođeni prostor mogao da sjajno posluži za završetak digitalizacije u Srbiji, koja je u opasnom zaostatku. Onda je, pod pritiskom Evropske radiodifuzne unije, a najviše zbog datih kredita za digitalizaciju, RRA na brzinu promenila odluku i delove frekvencije dala za digitalizaciju Srbije, te je spor i po naše džepove skup proces mogao da se nastavi. Zatim je prva runda konkursa završena nerešenim ishodom, tačnije i Nova TV i Kopernikus dobili su po dva glasa, dok je peti član ostao uzdržan, što je otvorilo Pandorinu kutiju tenderskog nadmudrivanja, žalbi i produžavanja konkursa s ciljem njegovog obaranja, po čemu smo postali poznati u svetu.

U međuvremenu su krenule spekulacije o tome ko se sve krije iza televizija koje su konkurisale za nacionalnu frekvenciju, a samo formalna transparentnost vlasništva podgrevala je medijske strasti i potpaljivala maštu teoretičara raznih zavera… Ne čudi zato što smo potpuno zanemarili digitalizaciju, osim u vestima o „aferi SIEPA“, u čijem je središtu nekadašnja ministarka za telekomunikacije.

balika-vadhu-anandi-wallpaper

I, kao i u svakom lošem filmu, stigli smo do kraja koji označava početak. Čega, još uvek se ne zna jer su razna scenarija i dalje u opticaju. Na ovonedeljnoj sednici RRA koja je trebalo da bude poslednja u nizu, nije dodeljena frekvencija, pošto nisu usvojeni prigovori oba kandidata. Odbijanjem ovih prigovora konkurs je završen, ali pošto nije bilo pobednika, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Republička agencija za elektronske komunikacije mogu da raspišu novi konkurs – i eto nama varijetetske reprize, što će se i desiti, sudeći prema izjavama čelnika RRA.

Možda se ipak desi neko čudo i Ratel i Ministarstvo usvoje primedbe stručnjaka koji su od početka tvrdili da nam ne treba još jedna televizija s nacionalnom frekvencijom, kao i da je gašenje TV Avala, iako nesrećno i nepotrebno izvedeno, pružilo sjajnu priliku da se digitalizacija izvede do kraja i kako treba, umesto večitog krpljenja rupa. Svima nam je potrebna doza optimizma, čak i kad je potpuno neutemeljen u novijoj srpskoj istoriji.

Ivana Vujanov

Post Navigation

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

Knjiga Download

Download | E-knjige na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Piskaralo.com

Novinarski blog

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

Midlife Crisis Crossover!

Viewing the non-geek world through geek lenses. And sometimes vice versa.

%d bloggers like this: