Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “pismenost”

Pismenost i televizija: Eksplozija ukusa, implozija pameti

Ne znam da li i vas nervira sve upadljivije pečenje i bečenje koje se može čuti na našim televizijama, ali u poslednjih nekoliko godina sve je očitiji pravi sunovrat kvaliteta izgovorenoj, i u sadržini, a bogami i u formi. Za razliku od Britanaca, koji se trude da govore oksfordskim akcentom, pokušavajući da makar tako stanu rame uz rame s najvišim slojevima univerzitetski obrazovanih, naši mediji zatrpani su novogovorom s pogrešnom akcentuacijom, promašenim padežima i nepostojećim aoristom pomoćnog glagola „biti“.

Sve veći priliv stanovništva iz ekonomski osiromašenih krajeva Srbije razlog je za katastrofalan izgovor televizijskih poslenika, kažu lektori, koji pokušavaju da zaustave urušavanje pravila izgovora, ali i pisanja srpskog književnog jezika.

Sunovrat medijskog kvaliteta počeo je devedesetih godina prošlog veka, napretkom tehnologije i žmurenjem vlasti na osnivanje brojnih „tašna-mašna“ televizijskih i radijskih kuća, koje su od neuspelih manekenki pravile voditeljke, a od novinara štampanih medija honorarne televizijske novinare. Lektorske službe smanjivane su u velikim medijskim kućama, a nisu ni osnivane u malim, a u situaciji u kojoj voditeljka radi za besplatno friziranje i šetanje butičke garderobe, nije se drugo moglo ni očekivati.

Dodajmo tome na brzinu sklopljene novinarske škole, lažne diplome s još lažnijih fakulteta i pevaljke-profesorke s mentorom koji, umesto titule, nosi nadimak, i dobićemo mišmaš akcenata, dijalekata i polukulture koja je do te mere ovladala u našoj javnosti, da su popustile i školske barikade: prošle godine odlučeno je da se pravopisne i stilske greške na završnim testovima iz srpskog jezika – ne računaju. Tako smo zakovali poslednji ekser u kovčeg pravilnog i lepog govora u naučnoj, poslovnoj i javnoj komunikaciji.

Anketa

Četiri akcenta, sedam padeža i tri pomoćna glagola izgleda da su za mnoge bili previše, a slizavanje s anglosaksonskom subkulturom donelo nam je i idiotizme poput pisanja velikog slova u punoznačnim rečima, omiljen stilski potez marketinških magova, koji tako pokušavaju da imitiraju engleski jezik – ili prosto ne umeju da isključe englesku pravopisnu proveru na kompjuteru dok pišu slogane. Tako imamo poruke poput „Ukus koji spaja Svaki dan“, ali i „Cena telefona od 1 dinara…“, dokaz da je pisac reklame očigledno bežao sa časova srpskog.

Da li će nam pomoći prošle godine ustanovljena nagrada „Radmila Vidak“, za lepotu govora, ne znam. Radmila Vidak, čuvena lektorka i spikerka Radio televizije Beograd, obučavala je generacije spikera i voditelja, a legenda kaže da ovi potonji nisu imali sluha, a ni govorni aparat, za njene lingvističke vežbe – i stigli smo tu gde smo stigli. Ostaci lepog i dobrog govora mogu se još uvek čuti na radijima Javnog servisa Srbije koji je i ustanovio ovu nagradu, kao i na RTV Vojvodine i delimično na RTS-u, i to u informativnom programu. I da, na televiziji N1, na koju je prešlo nekoliko novinara i prezentera Javnog servisa Srbije.

Na žalost, na nekim televizijama, onim specijalizovanim, ali i onim s nacionalnom frekvencijom, važnije su neke druge osobine, poput dubine dekoltea, i zategnutosti trbušnih mišića, a loša dikcija i nedostatak opšte kulture maskira se njakanjem u mikrofon, prevrtanjem očiju, upadanjem u reč, intimiziranjem sa gostima, mlaćenjem ručicama i prekrštanjem nogu u stilu Šeron Stoun.

Što bi rekla ona maca s reklame „Eksploooozija Uuuukusa“.  Čista implozija pameti.

Ivana Vujanov

Post Navigation

zorancicak

Blog #malacvecara pokrenut na inicijativu nekoliko prijatelja koji su predložili da se neki zanimljivi tekstovi sačuvaju od zaborava

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Bedno piskaralo

prepisano iz novinarske beležnice

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

%d bloggers like this: