Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “REM”

Nacionalna frekvencija i aligatorske cipele

Na vanrednoj sednici 19. aprila Regulatorno telo za elektronske medije objavilo je konkurse za dodelu nacionalnih radio i TV frekvencija. Ovaj posao praktično je trebalo da se uradi pre pet godina, kada se ugasila TV Avala – ako je uopšte trebalo da se radi, ali o tome ćemo kasnije.
Od aprila do dana današnjeg ne prestaju špekulacije s imenima televizija-kandidata za jedinu preostalu slobodnu nacionalnu frekvenciju, ali su se nekako izdvojili Studio B, BK televizija, Kopernikus, mada ima i onih koji kažu da su u trci i N1 i RTL, kome bi ovo bio treći pokušaj da uđe na srpsko nacionalno TV tržište.

Rok za prijavu emitera za nacionalnu frekvenciju je istekao, konačna lista biće objavljena početkom naredne nedelje. U međuvremenu, kandidati imaju priliku da poprave utisak dopunom dokumentacije. Posle objavljivanja konačne liste sledi žalbeni proces, što će, prema očekivanjima, potrajati do kraja septembra, taman na vreme da nova nacionalna televizija predstavi javnosti jesenju programsku šemu.

A baš kod te šeme se javnost i spotiče. Jer, praktično nijedna od televizija koje su se, kako se šuška, kandidovale za nacionalnu frekvenciju, nema program kojim bi uspela da konkuriše „velikoj četvorci“ – RTS-u, Pinku, Prvoj televiziji i Hepiju.

Jer, ovo parče šer kolača teško će zagristi BK TV koja se na mala vrata, preko intereneta i kablovskih distributera vratila u etar, samo da bi nas zasipala reprizama iz praistorije televizije. Slična situacija je i sa TV Studio B koji, osim informative, nudi stare serije i još starije filmove, obesmišljavajući svaki pokušaj da se gledaoci duže zadrže na njihovom kanalu. O „slučaju RTL“ pisali smo više puta tokom godina njihovog pokušavanja da uđu na srpsko medijsko tržište, a N1 televizija morala bi da, osim informative na koju neki nabiraju noseve, ponudi i emisije zabavnog i edukativnog tipa, te čisto sumnjam da će, ako ni zbog čeg drugog a ono zbog toga, biti ozbiljan kandidat za nacionalnu frekvenciju.

Hoće li u ovoj trci pobediti ruski, američki ili nemački uticaj, videćemo vrlo skoro. Ono što u ovoj gužvi uporno propuštamo jeste činjenica da je naše medijsko nebo veoma skučeno, kao i da su, prema studiji Evropske unije, urađenoj svojevremeno po nalogu Vlade, nama dovoljne dve nacionalne frekvencije: ona obavezna, koja ide Javnom servisu i jedna komercijalna.

Nešto više od sedam miliona gledalaca, čak i kad ubrojimo najmlađe, premala su ciljna grupa za pet komercijalnih televizija i dva javna servisa. Ako tome dodamo da je u isto vreme za upražnjena mesta na lokalnim i regionalnim frekvencijama na MUH 2 konkurisalo čak 25 televizija, a podataka još uvek nemamo za sve frekvencije, jasno je da floskula “mala bara, puno krokodila” pogađa u metu kada je stanje u srpskom etru u pitanju.

Ko će izaći iz ove bare s novim aligatorskim cipelama, a ko sa dozvolom za terestrijalno emitovanje, saznaćemo za dva meseca. Do tada – špekulacije, u tome smo dobri.

Ivana Vujanov

Advertisements

Neprikladne reklame: Tečni lebac i stomak eliminator

Savet Regulatornog tela za elektronske medije, na sednici održanoj 5. juna, a usred Svetskog prvenstva u fudbalu, doneo je odluku da se obaveste svi pružaoci medijskih usluga da u svom programu ne emituju oglasnu poruku za BIP pivo, jer sadrži elemente koji su u suprotnosti sa Zakonom o oglašavanju.

Stav Saveta je da je korišćenjem prepoznatljive melodije i stihova pesme za decu u oglasnoj poruci za BIP pivo, oglašavanje alkoholnih pića posredno usmereno na decu i maloletnike. Isto tako, oglasna poruka za BIP pivo sadrži vizuelno prikazivanje koje može da navede ili asocira na opasno ili drugo protivdruštveno ponašanje.

Reč je o reklami za pivo Beogradske industrije piva, u kojoj ne tako mladi momci i devojke uživaju u novopronađenom detinjstvu uz pivo i pesmu “Zdravica” Duška Radovića koju je svojevremeno sa dečjim horom “Kolibri” pevao Dragan Laković. “Leteti, leteti, lepo je leteti, živeti, živeti, lepo je živeti” orilo nam se u pauzama između dva fudbalska meča, sve dok Regulatorno telo za elektronske medije nije čulo stihove i melodiju koji ne priliče promociji alkoholnog pića.

I tako je reklama s momcima koji voze dečje trotinete, horom i Brunhildom okončala svoju kratku, ali slavnu karijeru.

Zaista, prema Članu 47 Stav 3 ovog zakona, oglašavanje alkoholnih pića ne sme da  posredno ili neposredno bude usmereno na decu ili maloletnike, niti da prikazuje decu ili maloletnike u kontekstu upotrebe alkoholnih pića. Dečija pesmica članove Saveta REM-a asocirala je tako na detinjstvo i na one čuvene priče o ujki koji zamače prst u pivo da dete proba “tečni lebac”, odakle se kreće u ljubav prema čašici i maliganima.

I, u čemu je problem?

U isto vreme s talasa tih istih televizija s nacionalnom frekvencijom koje su ukinule BIP-ovu reklamu da zaštite decu od nepriličnog sadržaja, emituje se reklama za sredstvo za potenciju. U njoj hor penzionerki peva „ojkaču“ na račun „afričke šljive“, želeći da didi „stoji tvrdo“ jer bez nje „neće moći“. Začudo, ove nimalo prikrivene aluzije na seksualni odnos prošle su ispod radara uvek budnih REM-ovaca, pa se ova reklama opušteno emituje u svako doba dana i noći, naročito u pauzama jutarnjih programa komercijalnih televizija.

Da li Regulatorno telo za elektronske medije ima načina da zabrani i ovu prizemnu i degutantnu reklamu? Prema Pravilniku o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga, nepristojnim ponašanjem se smatra ponašanje, uključujući i govor, koje je neprihvatljivo u kontekstu prosečnog gledaoca ili slušaoca (npr. psovanje, nepristojna gestikulacija ili mimika i slično). Autori reklame dosetili su se jadu, pa su, poput onih nevoljnika iz rijalitija, i starijoj ženskoj pevačkoj grupi cenzurisali deo teksta, ali tako da se polovina gledalaca pita koji su tačno izraz upotrebile, vadeći kao argumente i „Crven ban“ Vuka Karadžića. Time se stepen podilaženja najnižim ljudskim porivima podiže na astronomski nivo.

Bez obzira na to da li se slažemo sa činjenicom da reklama pleše po ivici ukusa i skandala, ili u njoj vidimo samo bezazlenu zabavu, jasno je da joj je u najmanju ruku neophodna oznaka da nije prikladna za mlađe od 18 godina. Još bi bolje bilo kad bi se njeno reklamiranje ograničilo na period posle 20 časova, takođe u skladu s Pravilnikom. A najbolje kad bi i reklamu i genija koji ju je smislio poslali u ropotarnicu istorije oglašivačkih promašaja, da spava pored „stomak eliminatora“ ili Vila Marija reklame za prašak. Možda im se i Marija priključi pa da svi eliminišu pivski stomak.

Ivana Vujanov

Beovizija 2018: šlager Ilidže i Herbert fon Karajan

Ljubitelji pop zvuka imali su priliku da uživaju u nastupima najboljih pevača koji su se takmičili za odlazak na Evroviziju, najveću smotru popularnih pesama. Zvuči lepo, zar ne? Samo što, nažalost, ništa od toga nije tačno. Dobro, osim odlaska, nažalost, ne iz javnosti, nego pravo u Lisabon, u narodu poznat kao grad u kome se govori iskrivljeni španski. Upravo tako, iskrivljeno na mnoge načine, izgledala je i zvučala naša Beovizija koja se, tradicionalno i iznenada odigrava u Beogradu, iako i van prestonice, kažu legende, postoje neki građani ove zemlje, zaostali poput švapskih gelera.

I kao i svake godine, bila je to prilika da se društvene mreže usijaju od vrcavih komentara, dok je RTS zadovoljno trljao ruke jer i loša reklama donosi lovu, pa će koliko u ponedeljak, oglašivačima moći da ponude podatke s piplmetra o visokoj gledanosti jedne takve muzičke instalacije. Klozetske. Šta smo, dakle, imali na meniju? Vaš šlager Ilidže, začinjen elementima simfonijskog metala pred polupraznom salom i publikom koja je čekala u dovratku, u dilemi da li da pobegne odmah ili da sačeka dok Maji Nikolić ne otpadne ona marsovska skalamerija s vrata, čisto da vidi grudi koje je nadogradila uz pomoć dijete, a ne kao njene prizemne koleginice kojekakvim umecima i silikonima, proste žene neobrazovane.

maja1maja2

Foto: 

 Treće doba imalo je svojih pet minuta, a kladionice su prštale od uloga na temu koga ćemo da ispratimo u Portugal, a koga na večni počinak. Interesantno je bilo i u pauzama, upotpunjenim nastupima bivših pobednika koje su sjavili s pijace, pa dotrčaše u radno-trenerskom odelu, a i muzički urednici silno su se zabavljali pogađajući iz kojih su sve domaćih i stranih pesama kompozitori pozajmili taktove i može li se pesma onih ludih Finaca s maskama pevati uz zurle, i da li bi Džej sledeće godine imao šanse kad bi od Končite maznuo ‘aljinu: ne manjka mu iskustvo na sceni, a mogao bi da izvede i šibicarski performans, Evropi je ionako potreban neki novi, svež pogled na pop scenu. Umesto Končite, u Evropu ide Sanja, ovoga puta Ilić, s ekipom „Igara prestola“, kažu zlobnici. Ipak, većina kladioničara predviđa im ulazak u finale, iako smo daleko od pravih procena, pošto u mnogim zemljama takmičarski izbori još nisu održani.

U međuvremenu, TV Pink i Željko Mitrović nisu sedeli skrštenih ruku već su, da ostanu u evrovizijskom duhu na svoj, iskrivljen način, u isto vreme organizovali rijaliti pandan Evroviziji – Zadrugoviziju. U odnosu na njih, Beovizija je izgledala kao Novogodišnji koncert Bečke filharmonije, a izvođači kao braća od tetke Herberta fon Karajana lično. Dobro, skoro svi, pošto je Maja sestra od teče Ukrajincu/ki Verki Serdučkoj od koga/je lično pozajmila scenske kretnje, a oni nisu s Karajanovima u rodu.

I dok smo se zabavljali uz Beoviziju, Zadrugovizija nas je prilično rastužila. Zoološki vrt iz kojeg su nakratko pušteni međ običan svet pokazao je koliko je poremećen život u „Trumanovom svetu“, a sada je konačno vreme i za reakciju Centra za socijalni rad. Od nade u reakciju REM-a davno smo odustali.

Ivana Vujanov

Silikonska kićanka i trofazna struja: slučaj Kanala 9

 

Baš kako smo i predvideli, sukobi na relaciji TV emiteri – kablovski distributeri s velikog, nacionalnog terena preselili su se na manje, lokalne. Pre nekoliko dana saznali smo da je IPTV distributer Telekom iz svoje ponude izbacio novosadski Kanal 9, odlučivši da ne produži ugovor s ovom stanicom, iako je direktorka Kanala 9 Maja Pavlović, po struci pravnica, uputila pismo u kojem navodi da ova odluka nije u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama. Drugim rečima, kablovski distributer ne bi smeo da odbije distribuciju medija, naročito onog koji ima lokalnu ili regionalnu frekvenciju, jer tim postupkom narušava konkurenciju.

Telekom IPTV je na ovo pismo, posle dužeg razmatranja, odgovorio negativno, ističući da Zakonom nije propisana obaveza distributera da emituje program ove televizije. I nije u pravu, a evo i zašto.

Kanal 9 sličan problem imao je pre nekoliko godina sa SBB-om, a tadašnji RRA uputio je apel distributerima da u svoju ponudu uvrste programe koji su dobili lokalnu ili regionalnu frekvenciju, te je SBB vratio u osnovnu ponudu i program Kanala 9, doduše, pošto je Maja Pavlović pokrenula postupak za naknadu štete pred Privrednim sudom u Novom Sadu koji je 2012. naložio distributeru SBB da distribuira program TV K9. Nakon ovakve odluke suda, na zahtev REM-a, RATEL je u skladu sa članom 101 Zakona o elektronskim komunikacijama, obavezao SBB da u svom distributivnom sistemu mora da distribuira program TV K9, TV Delta, TV Mozaik i Novosadska TV, uz jednake komercijalne uslove, na teritoriji Novog Sada, kažu u Udruženju novinara Srbije, apelujući na Telekom da se drži propisa i vrati program ove lokalne televizije u svoju ponudu.

Soraja_1000x0

Foto: Screenshot

Šta se u međuvremenu promenilo, kada je Telekom IPTV odlučio da liferuje kanale koji su na konkursu legalno dobili dozvole za zemaljsko emitovanje na lokalnom ili regionalnom nivou? Pre svega, na tržištu su se, ukrupnjavanjem kapitala i drugim investicijama, izdvojili glavni kablovski distributeri koji su poželeli da televizijama nametnu neka svoja novčana očekivanja. S druge strane, veće televizije zahtevaju od kablovskih distributera da im daju prednost u odnosu na neke druge, stranog porekla, mašući podacima o gledanosti. Tako su se odnosi po principu „ko kome plaća za emitovanje“ zaoštrili do te mere da je kablovski distributer Radijus vektor iz ponude izbacio tadašnju B92, Prvu i Hepi TV, koje imaju nacionalnu frekvenciju, a obe strane tvrdile su da onaj drugi treba njima da plati emitovanje. Da spreči dalje sukobe reagovao je REM, odlukom da se program televizija s nacionalnom mora emitovati bez naknade sa bilo koje strane, i stvar je legla samo privremeno, jer je REM propustio da u spisak uvrsti i televizije s regionalnom i lokalnom frekvencijom, što im se odmah obilo o glavu.

Da li će prvi reagovati sud ili će REM ispraviti propust, videćemo narednih dana. U međuvremenu, nadležni iz regulatornog tela neka pogledaju u statističke podatke, gde crno na belo piše da su lokalni i regionalni programi u ukupnoj populaciji i gledanosti ispred „velikih“ televizija, ma koliko razne Soraje mahale silikonskim kapicama za dojenje s kićankama u udarno televizijsko vreme.

Prostim rečima, narodu je od divljenja plastičnim grudima od 80 hiljada evra važnije da čuju da li će se za iste pare asfaltirati njihova ulica i ima li šanse da im u 21. veku stigne trofazna struja. Jer, u silikonsku kićanku mogu da duvaju ako im iskoči osigurač dok peku slavski kolač.

Ivana Vujanov

Post Navigation

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Piskaralo.com

Novinarski blog

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

Midlife Crisis Crossover!

Viewing the non-geek world through geek lenses. And sometimes vice versa.

%d bloggers like this: