Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “rijaliti sou”

Evrovizija 2018: Skandali bez publike

Da nema dobre Evrovizije bez dobrog skandala, pokazalo se i ovoga puta. Od izbora pobednice, preko „pošalice“ crnogorskog predstavnika, do otimanja mikrofona britanskoj pevačici, lista nepriličnih postupaka opravdala je postojanje najvećeg pop događaja u Staroj Dami.

No, oni pažljiviji u gledanju mogli su primetiti da su za većinu ovih događaja čuli naknadno, a broj kadrova koji su prikazivali spomenute svinjarije merio se prstima jedne ruke. Jer, režiseri su obučeni da program preusmeravaju na „mirnije“ detalje na događaju, u slučaju da se situacija otme kontroli te da skandali izgube svrhu jer ostanu bez publike, a vinovnici bez goriva za naredne idiotluke. Tako smo, umesto psovki i političkih poruka, gledali mahanje zastavama i parterske ovacije, što je, priznaćete, bolje rešenje.

Ovakav rezultat, na veliko razočarenje onih koji obožavaju snimke nesrećnih događaja, postignut je zahvaljujući naporima Evropske radiodifuzne unije koja godinama pokušava da programe „očisti“ od svake vrste nepodopštine i nasilja. Makar one koje sama organizuje i za koje je odgovorna.

Tako već nekoliko godina nismo u mogućnosti da gledamo tradicionalne bakljade i tuče na evropskim stadionima, kao ni povrede sportista i druge nesreće kojima su izloženi. Ljubitelji nasilja više ne mogu da kače zvanične snimke krvavih obračuna s obezbeđenjem i policijom, gađanje stolicama i polivanje šmrkovima, a oni koji uzbuđenje traže u gledanju poslednjih trenutaka nečijeg života moraju da se zadovolje starim snimcima.

Trke u šampionatima Formule 1 i, naročito Moto GP i Superbajka urađene su tako da, onog trenutka kad se nesreća desi, kamera ide na publiku, dok redari okružuju povređenog, onemogućujući time posmatrače da događaj snime mobilnim telefonima. I ta situacija traje sve dok organizatori ne objave da li je vozač ili redar dobro.

Ista stvar je i s neredima na tribinama: čim krene tuča, gađanje upaljačima ili bakljada, kamere prikazuju semafor, sve dok se mučeni organizatori ne dosete da puste reklame. U EBU kažu da ovaj način emitovanja događaja daje rezultate, kao i da je broj zvaničnih događaja na kojima se dešava nasilje u mnogome smanjen.

Psiholozi kažu da je emitovanje snimaka nasilja direktno odgovorno za porast broja regrutacija tinejdžera u huliganske redove, pošto imaju priliku da vide da je i pet minuta negativne slave – slava. A kad snimaka nema, vođe navijača ostaju poznati samo komšijama i organima reda. Ili je makar tako u zemljama na koje se ugledamo. Ne na Grčku, tamo je vlasnik fudbalskog kluba vadio i pištolj.

Da li će i kada naša zemlja naučiti ove važne lekcije kojih je primorana da se pridržava u retkim trenucima kada neko naš izađe na evropsku scenu, ne znamo. Ono što znamo jeste da je vršnjačko nasilje u porastu, da je broj poseta stadiona najmanji u istoriji i iznosi par stotina gledalaca po utakmici, da se naše televizije ne libe da prikažu nasilje prema socijalno osetljivim kategorijama: osobama s invaliditetom, decom, ženama sa socijalne margine, starijima i Romima. Ako mi ne verujete, pogledajte bilo koji rijaliti šou u bilo koje doba dana i noći.

Ivana Vujanov

 

Advertisements

Pet minuta preplanule slave

Dnevnik, 7. oktobar

 

Dnevnik, 7. oktobar 2009.

Ovo je vreme vladavine mediokriteta, rekao je pre vek i po Džon Stuart Mil, čije je delo “O slobodi” toliko očaralo kneževića Petra Prvog Karađorđevića da ga je preveo na srpski, i tako nas upoznao sa čarima “masovne kulture”. Da je Mil bio u pravu potvrđuje ne samo odsustvo bilo kakvih prevoda naših političkih vođa (osim ako u to ne ubrojimo “prevođenje žednih preko vode”), već i opčinjenost ljudi likovima sa društvene, intelektualne i socijalne margine koji kulturi nameću svoje uzuse, ne mareći za etiku, moral i pristojnost.

Rijaliti programi logičan su nastavak višedecenijskog serijala raznoraznih izbora za mis – osmeh, šarm, mokra majica, rasparana suknja. Počelo je nevino i naivno, skromnim šetnjama devojaka pokupljenih s plaže na improvizovanim binama, završilo je… pa, izgleda da tome nema kraja.

Kako odrastamo u ovakvom miljeu, ne treba da nas čudi zato potreba roditelja da svoju decu “na vreme” pripreme za život pod kamerama, pravilno procenjujući da od učenja ionako nema ništa (komšija doktor nauka ide biciklom na posao, komšija diler – džipom koji izgleda kao Oklopnjača Potemkin). Zato se u izgled ulaže sve što se može, a obuka počinje od najranijeg doba.

U američkom slučaju, na izbore za Mini mis decu (upadljivo isključivo žensku) vode praktično od samog rođenja, a njihove napore da osvoje trofeje koji su pet puta teži od njih možemo da pratimo u emisiji “Toddlers&Tiaras”. Emisija je pravi raj za sociologe, pedagoge i psihologe, a u nekim slučajevima, cenim da bi  i policija i psihijatrija imali posla.

Svakog vikenda, na binama širom Sjedinjenih Američkih Država održavaju se brojni izbori za mis, u kojma devojčice paradiraju pred publikom i žirijem u balskim haljinama, sa natapiranim frizurama, preplanulim tenom i lažnim trepavicama, u pokušaju da osvoje blistave krune, velike trofeje – i mnogo, mnogo novca.

U tim nastojanjima svesrdno ih pomažu roditelji, najčešće majke, još češće one koje su nekadu životu zaključile da je “njihovih pet minuta prošlo” i da im je ćerka jedina karta za raj, onaj novčani, naravno. Stvar ide dotle da, kao u nekom lošem filmu, gledate decu koja plaču kao kiša dok im mame utrljavaju kreme za samopotamnjivanje i izgladnjuju pred nastup jer “moraju da budu vitke” – o uvežbavanju naklona i lažnog osmeha da i ne pričam.

Srećnog detinjstva nema ni na razglednici, igračke se ni ne spominju jer nalakirani nokti mogu da se slome, slikovnice i bojice zamenjene su korsetima i teškim nakitom. I masažom lica, toliko važnom za trogodišnje dete.

Gledati sirotu decu, umornu, gladnu i nervoznu, kako stiskaju usne dok im mamica maže ruž za usne boje ciklame i uvlači nožice u cipele na štiklu, predstavlja pravo mučenje za svakog normalnog gledaoca, a izjave ponosnih majki zvuče kao falične banke: pune brige o dobrobiti svojih devojčica, pokazuju zlu i neutaživu neostvarenu ambiciju i želju da konačno postanu “neko”, makar i “mama te-i-te”.

Put od pobednice izbora za Mis pelene do zanimanja starleta i egzotična plesačica tako je utaban, a gledaoci mogu samo da se nadaju da staza “uspeha” neće dovesti mini junakinje do hladnjače u mrtvačnici zbog predoziranja i da će pubertet, u kombinaciji sa socijalnom službom, raskinuti njihove veze sa roditeljima i potonje postaviti tamo gde im je i mesto – u zatvor.

Post Navigation

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

Knjiga Download

Download | E-knjige na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Piskaralo.com

Novinarski blog

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

Midlife Crisis Crossover!

Viewing the non-geek world through geek lenses. And sometimes vice versa.

%d bloggers like this: