Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “RRA”

Mister Proper i regulacioni radijator: kako se krše zakoni o oglašavanju i medijima

Pre neki dan Savet Regulatornog tela za elektronske medije, nekadašnja RRA, krenuo je u akciju kažnjavanja televizija zbog kršenja više zakona. Zanimljivo je da su packu dobile TV Pink i TV Prva zbog prekoračenja vremena blokova reklama u jednom satu. Ako ste njihov gledalac, znate o čemu se radi: taman krenete da gledate neki film ili seriju, ili, ne daj bože, tok šou, kreću reklame. I idu, idu, idu, toliko da zaboravite jeste li pošli ili ste došli, ko su glumci, a ko gosti, o čemu se pričalo i koje je godišnje doba.

Vispreniji iskoriste čuvenu „pauzu za piškenje“ kako su je deca nekad zvala, da umese kolače, usisaju i prostru veš, odvedu decu u vrtić i odu u banku da podignu penziju. Oni mlađi i još vispreniji doplate operateru za opciju odloženog gledanja jer tamo, pogađate, nema reklama, a najmlađi i najdovitljiviji posete neki od brojnih sajtova i željenu emisiju ili film pogledaju direktno. Tu se, doduše, malo kraducka od drugih televizija koje su seriju ranije emitovale, ali to ionako nije strašno, utvrdili smo više puta, zar ne?

RRA – Regulatorno telo koje nije radijator, iz nekih razloga zadržalo je staru skraćenicu, slično Tanjugu i Jugoalatu – pohvalila se da će od sada na ovu temu izricati razne mere i kazne, jer joj to omogućava novi Zakon o elektronskim medijima. Po ovom Zakonu Regulator može zbog ovakvih prekršaja izricati mere iz svoje nadležnosti, opomenu, upozorenje, privremenu zabranu emitovanja spornih sadržaja, ali i da trajno oduzme dozvolu.

Tako RRA može da reaguje na različite prekršaje, uključujući i kršenje člana 67 ovog zakona, koji uređuje pravila televizijskog oglašavanja i prodaje. Prema ovom članu, oglasni blok može da ima samo emisija koja traje najmanje 30 minuta, a u okviru punog sata emitovanog programa reklame ne smeju da zauzimaju više od 20 posto vremena. Kazne su od pola miliona do miliončeta, a i gazda mora da zavuče ruku u lični džep zbog slične svote.

Gledaocima ove dve televizije sigurno je jasno zašto su opomenuti baš Pink i Prva, mada ni drugi ne zaostaju za njima. Jer, njihov TV program slobodno se može nazvati „u pauzi između reklama“. Da stvar bude još gora, sve televizije, uključujući i Javni servis Srbije, krše Zakon o oglašavanju, emitujući ne samo veći broj reklama od dozvoljenog, već i pojačavajući njihovu glasnoću do jačine pneumatske bušilice, što je takođe zabranjeno zakonom. Tja, zakon… Taman da ne bacate pare na slušne aparate.

mr-proper

Mada, možda RRA i nije u pravu, jer je za kršenje zakona potrebno da serija ima radnju koja se reklamama prekida. A toga uglavnom nema. Kad pogledate jednu epizodu „Male neveste“ ili „Zehre“, shvatite da ste slobodno mogli da se uključite u novembru 2034, i da nećete ništa propustiti, osim što će mala nevesta sad imati 16, a ne 15 godina. Iskreno, reklame su najzanimljiviji deo ovih serija i većina ih dočeka s olakšanjem. A kako i ne bi: svaki put kad uključite „Odbačenu“ ili neki slični uradak iz indijsko-turske kujne, glavna glumica obično plače, kamera zumira njeno lice prateći putanju suze, glavni glumci, poređani ukrug, zgledaju se dok glavni baja uzdiše, brišući znoj s namrštenog čela. I to je to.

Onaj Mister Proper makar opere kupatilo za sekundu, a ima i dobre bicepse, šta ima veze što je nacrtan.

Ivana Vujanov

Propada konkurs za nacionalnog emitera: Anandi i digitalizaciona Pandora

Izbor televizijskog emitera koji će se useliti na nacionalnu frekvenciju oslobođenu nestankom TV Avala sve više podseća na špansko-tursko-indijsku seriju, u kojoj se ne zna hoće li Sulejman konačno smuvati Anandi, ili će Hurem završiti sa Pedrom, noseći Virovo dete.

Od samog početka stvari su pošle naopako. Prvo je Republička radiodifuzna agencija u oktobru prošle godine raspisala konkurs koji je trebalo da bude završen do decembra. Međutim, problem je nastao jer u obzir nije uzeta činjenica da bi oslobođeni prostor mogao da sjajno posluži za završetak digitalizacije u Srbiji, koja je u opasnom zaostatku. Onda je, pod pritiskom Evropske radiodifuzne unije, a najviše zbog datih kredita za digitalizaciju, RRA na brzinu promenila odluku i delove frekvencije dala za digitalizaciju Srbije, te je spor i po naše džepove skup proces mogao da se nastavi. Zatim je prva runda konkursa završena nerešenim ishodom, tačnije i Nova TV i Kopernikus dobili su po dva glasa, dok je peti član ostao uzdržan, što je otvorilo Pandorinu kutiju tenderskog nadmudrivanja, žalbi i produžavanja konkursa s ciljem njegovog obaranja, po čemu smo postali poznati u svetu.

U međuvremenu su krenule spekulacije o tome ko se sve krije iza televizija koje su konkurisale za nacionalnu frekvenciju, a samo formalna transparentnost vlasništva podgrevala je medijske strasti i potpaljivala maštu teoretičara raznih zavera… Ne čudi zato što smo potpuno zanemarili digitalizaciju, osim u vestima o „aferi SIEPA“, u čijem je središtu nekadašnja ministarka za telekomunikacije.

balika-vadhu-anandi-wallpaper

I, kao i u svakom lošem filmu, stigli smo do kraja koji označava početak. Čega, još uvek se ne zna jer su razna scenarija i dalje u opticaju. Na ovonedeljnoj sednici RRA koja je trebalo da bude poslednja u nizu, nije dodeljena frekvencija, pošto nisu usvojeni prigovori oba kandidata. Odbijanjem ovih prigovora konkurs je završen, ali pošto nije bilo pobednika, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Republička agencija za elektronske komunikacije mogu da raspišu novi konkurs – i eto nama varijetetske reprize, što će se i desiti, sudeći prema izjavama čelnika RRA.

Možda se ipak desi neko čudo i Ratel i Ministarstvo usvoje primedbe stručnjaka koji su od početka tvrdili da nam ne treba još jedna televizija s nacionalnom frekvencijom, kao i da je gašenje TV Avala, iako nesrećno i nepotrebno izvedeno, pružilo sjajnu priliku da se digitalizacija izvede do kraja i kako treba, umesto večitog krpljenja rupa. Svima nam je potrebna doza optimizma, čak i kad je potpuno neutemeljen u novijoj srpskoj istoriji.

Ivana Vujanov

Kaznu ne plaćam, pare ne vraćam

Dnevnik, 18. novembar 2009.

Smrt NJegove svetosti patrijarha Pavla ražalostila je mnoge vernike svih konfesija, koji ne mogu tako lako da zaborave njegovu monašku skromnost i blagost. Tim je gori medijski cirkus koji se stvorio u danima žalosti posle njegove smrti.

Kablovski distributeri SBB, KDS, Ikom saopštili su da su na osnovu uredbe Republičke radiodifuzne agencije zbog smrti patrijarha Pavla u danima žalosti trajno ili povremeno isključili sve radio kanale, kao i neke TV kanale, među kojima su Foks lajf, VH1, OBN, MTV Adrija, DSF, Fešn TV, RAI Uno, MTV Hits, VH1 Klasik, Enter, HRT 1 i 2. Kako se ispostavilo, uredba RRA protumačena je proizvoljno. Tako su, umesto da upozore domaće emitere da program usklade sa Zakonom o obeležavanju dana žalosti, distributeri iz ponude izbacili televizije koje po njihovoj proceni ne zadovoljavaju zadate kriterijume, iako je kažnjavanje neposlušnih posao RRA i Ministarstva kulture.

Osim toga, pogrešno je protumačena i rečenica iz Uputstva RRA koja glasi: “Radiodifuzne organizacije za informisanje javnosti na teritoriji Republike Srbije dužne su da u svojim programima, uključujući i emisije namenjene inostranstvu” usklade program ”na dan proglašenja žalosti”, jer se to odnosi na domaće emitere koji imaju i program za inostranstvo, a ne na inostrane koji se emituju kod nas, pošto potonji ne podležu domaćim zakonima, već su njihovi i naši odnosi uređeni međunarodnim konvencijama.

Dobro, nisu sve isključili. Eto, na TV1000 vrlo uredno ste posle ponoći  mogli da pogledate erotski film. Na Dan žalosti je imuna i E! TV, pa smo tri dana mogli bez ometanja da gledamo kako žive Hefnerove zečice i ko je i kako ugradio silikone. Posle pritužbe gledaoca Vladimira Radojevića da je licemerno iz ponude zbog Dana žalosti isključivati programe na kojima nikad nije bilo neprikladnih porno filmova, kao što je HRT, a ostaviti TV 1000 sa sve golaćima, iz SBB je stigao odgovor da je “TV 1000 filmski kanal i ne možemo da pratimo da li će prikazati ovaj ili onaj film”. Čudno, a bila sam ubeđena da nedeljni program ove televizije možete da čitate unapred, recimo ovde. Za svaki slučaj u utorak uveče ukinuše pornić, onaj u ponoć, ali su zato pustili onaj u dva. Valjda se “čiki s makazama” prispavalo.

Iz ponude su privremeno bile  isključene i televizije u okruženju, i to samo državne. Tako nismo imali HRT i RTV CG, ali jesmo RTL i Novu TV. I “Sajnfelda”, i “Čari” i “Saut park”, o reklamama za hotlajn na DSF-u da i ne govorim. A na RTS-u smo gledali novinarke u crnini, ali i vaterpolo, gde su gledaoci urlali od sreće i radosti. Za to vreme TV Pink je, recimo, emitovao “Farmu” u Crnoj Gori i BiH, iako je upravo to zabranjeno i po Zakonu, i po uputstvu RRA. A gledali smo i vesele reklame i kvizove na svim televizijama, jer u novac se ne dira. I tako sve do srede u ponoć, kad su Srbiji bez Beograda vratili sve kanale, sem mučenog TV 1000.

A kad smo već kod novca: oni koji ga imaju za D3 paket koji je nekoliko puta skuplji od obične kablovske pretplate, sve vreme su bez ikakvih ograničenja mogli da gledaju programe koji su kablovskim smrtnicima ukinuti.

I, samo da znate, pare neće da vrate.

Licenca za dvorište

Dnevnik, 4. novembar

Savet Republičke radiodifuzne agencije počeo je izradu pravilnika na osnovu koga treba da se izdvoje dozvole za kablovsko emitovanje, što podrazumeva da u programima kablovskih distributera neće moći da se nađu programi koji nemaju autorska prava za Srbiju i licencu za rad, bez obzira na to odakle dolaze.

Otkud sad toliko interesovanje za komšijske programe, kada Darko Broćić, direktor “AGB Nilsen Medija”, agencije koja se bavi merenjem TV gledanosti, kaže da je ukupna gledanost televizija iz okruženja u Srbiji 3,5 odsto?

Zamenik predsednika Saveta RRA Goran Karadžić izjavio je da, prema novom pravilniku, iz kablovske ponude neće biti izbačen program Hrvatske radio-televizije koji ima satelitski program, namenjen dijaspori, ali da će tražiti da se signal isključi kada je na programu neka serija ili film za koji je neka naša televizija kupila prava prenosa u Srbiji, a spominje se i problem s emitovanjem reklama na tim televizijama, koje gledamo MI, a novac uzimaju ONI. Pošto su dobili po prstima posle najava da će isključiti komšijske programe, jer time krše Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji, kao i istoimenu Evropsku direktivu koje propisuju da se ne sme sprečavati da se gleda legalni program iz susedne zemlje, sa dozvolom za emitovanje u matičnoj zemlji, dosetili su se čuvenog “sportskog” rešenja i zatražili skremblovanje pojedinih emisija.

Biće zaista veoma interesantno posmatrati programe po sistemu “malo gledam, malo spavam”, i za to plaćati punu cenu kablovske pretplate, a možemo očekivati i da se cena poveća, jer sad moraju da zaposle nekog ko će uključivati-isključivati signal. Međutim, nejasno hoće li pravilnik obuhvatiti i ostale televizije koje se nalaze u osnovnom paketu ponude kablovskih distributivnih sistema: Halmark i Diskaveri, čije se serije, filmovi i dokumentarci često poklapaju sa satnicom na našim TV kanalima, a baš bih volela da vidim pismo naše RRA upućeno glavešinama Si-En-Ena u kojima ih obaveštavaju da moraju da nam predaju deo zarade od reklama i da pljunu na sunce licencu za rad u Srbiji.

No, nije ovo prva “akcija” RRA u naporu da opravda postojanje. Tako su još početkom godine najavili hitne akcije na uređenju medijskog prostora, oduzimanjem dozvola piratskim radio i TV stanicama. Čak su neke i zapečatili. Na petnaest minuta. ANEM je nedavno objavio istraživanje u kome se kaže da je u proteklih godinu dana od 151 nelegalno korišćene frekvencije oslobođeno samo njih 55.

Kad su vlasnici nelegalnih stanica, za koje ne plaćaju ni dozvole ni poreze, shvatili da RRA ima pravo da savetuje, nalaže i pečati, ali ne i da pleni, kao i da joj ne pada na pamet da nekoga tuži, piratske televizije i radio stanice počele su da niču kao mlečni zubi mog malog komšije – preko noći, uz poprilično balavljenje. Fruška gora postala je prava piratska meka: sa njenih vrhova emituju se piratske Radio Aškalija, Sistem, NS Tim (bivši Dum Dum), Stil, Bos, Krajina, Hit Zec, NS Folk, Grom radio je najavio povratak, kao i čuvena TV Duga i RTV Horizont. Za to vreme Leskovčane je legalna televizija Studio MT obradovala piratskom kopijom filma “Ledeno doba 3”, sa sve hrvatskim titlom.

Kako reče jedan ogorčeni kablovski korisnik, “bitnije je da postavimo veliku ogradu prema komšijskom dvorištu, nego da sredimo svoje”.

TV večera i prljav prozor

Dnevnik, 14. oktobar 2009

Srbiju je opet uzburkala televizijska emisija. Ona u kojoj voditeljka postavlja pitanje pretendentkinji na visok novčani iznos: “Da li ste ikada doživeli orgazam tokom seksualnog odnosa s Vašim ocem?” I cela se zemlja zatresla. Dobro, ne baš cela, članovi Republičke radiodifuzne agencije ostali su prilično prizemljeni, što je i potrebno u ovim teškim vremenima razmatranja, analize i smatranja o komplikovanom TV nebu Srbije.

Podigli se i kuka i motika, oličeni u psihijatrima, sociolozima i članovima nevladinih organizacija koje se bore za ljudska prava, svi gledaju na događaj iz sopstvene profesionalne perspektive, tražeći od nadležnih da reaguju ako imaju prostora.

I nadležni reagovali. Savet Republičke radiodifuzne agencije na sednici održanoj 9. oktobra doneo je zaključak da Služba za nadzor i analizu i Pravna služba izvrše analizu emisije „Trenutak istine“ koja je emitovana 7. oktobra 2009. godine na televiziji Pink. Stručne službe su dobile nalog da za narednu sednicu Saveta pripreme detaljan izveštaj o navedenoj emisiji, kako bi Savet mogao da zauzme stav. A posle stava verovatno ide i razmatranje eventualne usklađenosti sa zakonima, pa posle toga i moguća kazna. Ali, polako, idemo redom.

Savet bi trebalo da se sastane do kraja meseca, a za to vreme treba da se detaljno pregleda materijal. Pošto emisija traje oko sat vremena, ne treba da čudi što za njeno detaljno pregledanje treba tri nedelje. Nije to nimalo jednostavno, ja da vam kažem! Onolika pitanja, pa onakvi odgovori – “da”, “ne”, koliko samo tu ima nijansi! Ukoliko se utvrdi da je prekršen zakon ili bilo koji podzakonski akt, sledi izricanje mere koja može da bude opomena, upozorenje, privremeno ili trajno oduzimanje dozvole za emitovanje, kažu u RRA, a meni na pamet odmah pada “slučaj Hepi TV”, koji je na razmatranju od septembra 2008, a još uvek se ne zna šta je bilo na kraju, kao u kakvoj špansko-venecuelanskoj seriji.

Iako nisam Milan Tarot ni Zvonko Skener (članovi RRA, jel vam znače nešto ova imena?), mogu s priličnom preciznošću da predvidim budućnost emisije “Trenutak istine”. Biće svetla i blistava, kao i do sada. Jer, kako je ovaj američki program kolumbijskog porekla licenciran, a njegove izvorne i izvedene verzije emituju se širom planete, ubeđena sam da su se autori dobro pravno pokrili protiv svih mogućih tužbi i žalbi. Osim toga, slična stvar dešavala se nedavno i u Hrvatskoj, gde je Hrvatsko elektroničko vijeće razmatralo ukidanje ovog kviza, cenim, s jednakim uspehom kao i ovo naše.  I kad konačno dobijemo ocenu procene, tamo negde pred Božić, mogu da se kladim u kristalnu kuglu da će TV Pink proći sa packom, a bez kazne, jer nisu prekršili nijedan zakon – sem onog nepisanog, ali to odavno više nikom nije važno.

Da sam u pravu, i da se na Pinku vodi računa o tome da se ne pregazi tanka linija razgraničenja između nemoralnog i nezakonitog, pokazuje i činjenica da su urednici TV Pinka poslušali apele udruženja novinara i nekih nevladinih organizacija i iz prepodnevne šeme izbacili reprizu ove emisije –  ne zbog toga što su plemenite duše, već zato što su time narušili Kodeks ponašanja emitera, u kome doslovce piše “Emiteri treba da vode računa o uobičajenom rasporedu aktivnosti dece i posebno da izbegavaju emitovanje problematičnog materijala u vreme kada se može očekivati da maloletnici gledaju ili slušaju programe radija i televizije”. Sad, koliko je za decu i maloletnike prikladan sadržaj rijaliti šou programa “Farma”, ostavljam vama da procenite.

Iako nam se čini da je Srbija dotakla emitersko dno dna, jer njome vlada najgora vrsta treš rijaliti smeća, postoji svetlo na kraju tunela. U zemlji koja je izmislila Džerija Springera i ekipu i bila sinonim za rijaliti šou i TV večeru, ponovo vladaju dokumentarni i informativni programi, a “Trenutak istine” potrajao je samo jednu sezonu. Zašto? Zato što je ljudima dosadilo da gledaju u tuđ prljav prozor. Nadam se da će tako biti i s nama.

Post Navigation

zorancicak

Blog #malacvecara pokrenut na inicijativu nekoliko prijatelja koji su predložili da se neki zanimljivi tekstovi sačuvaju od zaborava

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Bedno piskaralo

prepisano iz novinarske beležnice

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

%d bloggers like this: