Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “televizija”

Sportski komentatori na SP u Brazilu: Statistika, naša dika

Otkako su nam čelnici RTS-a pre nekoliko meseci najavili raspored prenosa Mundijala, živi nismo bili u očekivanjima šta Sportska redakcija može da ponudi svojim gledaocima, naročito zato što naše reprezentacije nema ni u tragovima, osim ako neko od njih nije spojio lepo i korisno, pa posle Karnevala u Riju odlučio da produži letovanje/zimovanje i gleda mečeve sa tribina.

I, kao i svaki put, nisu nas izneverili.

Sve je počelo 12. juna, fenomenalnim prenosom otvaranja Mundijala, savršeno uklopljenim u 1347. reprizu „Ranjenog orla“ koji se fudbalskim reminiscencijama (glavnu junakinju šutiraju tamo-amo kao probušenu bubamaru) savršeno uklopila u vrelu atmosferu „praznika fudbala“. Sva sreća pa je otvaranje trajalo samo sat vremena, da ne remeti tok radnje.

Konačno, počeli su i mečevi, praćeni specijalnom emisijom, emitovanom u pauzama između utakmica, kad im dozvole reklame. Ovoga puta u trci za najbolji naziv pobedili smo komšije za prsa: naša „Planeta Brazil“ za nijansu je bolja od hrvatske „Brazuke“, a oni koji mogu da prate prenose televizija iz drugih država, kažu da je situacija obrnuta kad je u pitanju sadržaj. Ali, pošto nam kablovski distributeri redovno zacrnjuju sliku, moraćemo da im verujemo na reč.

Iako je RTS u Brazil poslao samo novinara Aleksandra Stojanovića, čuveni Aca Informacija pre odlaska na zadatak uspeo je da kolegama iz Sportske redakcije prenese statistički virus, od koga sad boluju i oni kojima ni stilistika, a kamoli statistika nije bila dika. Poneti željom da gledaocima pruže što više informacija, komentatori su zanemarili ostale „sitne“ detalje: tako smo zajednički muku mučili sa sastavima reprezentacija, analizama prekršaja i sudijskom signalizacijom, pa čak i s matematičkim pitanjem koliko je ostalo do kraja utakmice, ako se uračunaju i produžeci.

arjen-robben

Tradicionalno nervoznim gledaocima i poslednju dlaku sa glave ubedljivo su odnosila pogrešno izgovorena imena, inače prilično poznatih fudbalera. Tako je Nedeljko Kovinjalo ime nemačkog fudbalera Mesuta Ozila uporno izgovarao Ezil, iako takva kombinacija ne postoji ni po fonetskim pravilima nemačkog, ni turskog, a ni srpskog jezika. Kad tome dodamo gomilu iritantnih reklama, dobijemo prilično jasnu sliku Svetskog prvenstva iz domaćeg, navijačkog ugla.

Naravno, skoro svega nabrojanog bili su pošteđeni gledaoci koji imaju mogućnost da SP prate u HD rezoluciji. Em nije bilo reklama, em zbog starih kamera nije prenošen ni specijal u studiju, em su u poluvremenu uživali u kratkim pregledima najzanimljivijih detalja s utakmice – i sve to bez komentara. A kad im je dosadilo da slušaju koliki je procenat davanja gola argentinske reprezentacije u prvom poluvremenu u istoriji – bilo je dovoljno da isključe ton. Jedino nisu uspeli da izleče ranjenu pticu.

Mundijal će trajati još nedelju dana, te će biti dovoljno prilike da se naši reporteri bolje spreme za uvek zanimljivu završnicu. Dakle, kolege, prebrojte minute, proverite imena i prezimena fudbalera, manite se statistike i pustite nas da do kraja uživamo u fudbalskom prazniku.

Ivana Vujanov

Za i protiv skupštinskog TV kanala: Polivanje i mikrofoni

Kada je pre nekoliko dana ministar Ivan Tasovac ponovo pokrenuo pitanje pokretanja posebnog TV kanala za prenose sednica Skupštine Srbije, nije mogao ni da pretpostavi da će, praktično, razvaliti poklopac Pandorine kutije. Jer, priča o posebnom, skupštinskom kanalu s vremena na vreme pojavi se u javnosti i, kao kakav mini cunami, uzburka strasti suprotstavljenih, a zainteresovanih strana.

Otkako je RTS izgubio svoj Treći kanal, skupštinske sednice prenosile su se na njegovom Drugom programu – prvo bez zvanične odluke, a kasnije i zvanično zahvaljujući konkursu raspisanom za ove atraktivne prenose, na kojima spava većina prisutnih s obe strane ekrana, na koji se javio samo RTS, koji se najviše i bunio.

Ovih dana pitanje premeštanja sednica na poseban kanal aktuelizovano je najviše zahvaljujući digitalizaciji koja se konačno krupnim koracima sprovodi u Srbiji. Digitalnim signalom pokriven je veći deo države, a sam sistem napravljen je tako da je vrlo jednostavno odvojiti frekvenciju za emitovanje posebnih programa, u okviru javnog servisa. Hrvatska je to uradila, otvorivši HRT3 i HRT4, uz satelitski i regionalni. I komšijska Makedonija ima poseban, skupštinski kanal.

Digitalizacijom Srbije uklonjene su tehničke prepreke za brz i jednostavan prelazak prenosa sa našeg Drugog programa na poseban kanal. Ipak, sve je još uvek pod velikim znakom pitanja.

Naime, digitalizacija se još uvek odvija samo u onom, krupnom tehničkom delu, koji se odnosi na nabavku i instaliranje opreme za emitovanje. Drugim rečima, država je zatajila kada je u pitanju digitalizacija domaćinstava koje bi taj signal trebalo da gledaju. Tako oni koji nemaju novca da kupe LCD televizore najnovije generacije ili nisu kablovski pretplatnici, ne bi mogli da gledaju skupštinske prenose jer još uvek nije organizovana nabavka set-top boksova. Oni digitalni signal konvertuju u analogni i uz njihovu bi pomoć bilo moguće gledati digitalni signal sa starih, debelih televizora.

S druge strane, odlazak Skupštine sa Drugog programa ostavio bi ogromnu programsku rupu koju ni najveštiji mađioničar ne bi mogao da popuni. Jer, procenat novca koji izdvajamo za naučno-obrazovni, kulturni i program za decu meri se promilima, a da nam satnicu popunjavaju reprizama „Ranjenog Montevidea“ – stvarno nismo zaslužili.

Otvaranje novog skupštinskog kanala i „čišćenje“ Drugog programa RTS-a naša je neminovnost. Da li će nadležni krenuti prvo u masovniju digitalizaciju kućnih prijemnika, u vidu pomoći pri nabavci set-top boksova za stare televizore ili će čekati da se sami snađemo, tek, stvaranje mogućnosti za emitovanje više specijalizovanih programa, a za iste pare, sve nam je bliže i izvesnije.

Cipela2-foto-RTS

Pitanje je samo čime će popuniti taj skupštinski kanal kad se jednom napravi. Šta ćemo gledati kad se sednica završi ili poslanici imaju pauzu? Ako se drže RTS-ovskog repriznog običaja, može nam se desiti da u pauzama gledamo najbolje momente s ranijih sednica, koje uključuju i polivanje vodom, čupanje mikrofona, iznošenje iz sale, vređanje i gađanje priručnim materijalom. Već vidim svetlu rijaliti budućnost ovog kanala.

RTV Pink, čuvaj se!

Ivana Vujanov

„Grand“ svaštojedi kao jezičak na paradi

Zaneti uzavrelom političkom scenom, gotovo da i nismo primetili nastavak rovovske bitke između Pinka i TV Prva, a za vodeće mesto među komercijalnim emiterima s nacionalnom frekvencijom. Jer, uprkos svakodnevnim maštovitim izveštajima TV Pink o rekordima gledanosti, RTS ih tuče u skoro svim segmentima koji se uzimaju u obzir prilikom analize gledanosti. No, kako se RTS finansira s više strana, a ponajviše od budžeta i pretplate, ostaje van komercijalne konkurencije, iako bi skeptici rekli da je najkomercijalniji od svih, naročito kad se sabere reklamna minutaža.

Tako je Pinku ostalo da se za gledanost i dalje bori sa Prvom, a poslednje, doduše nezvanične informacije, pokazuju da će ova borba biti bez rukavica. Naime, nakon što su se, posle nekoliko godina natezanja, konačno razveli „Grand“ i Pink, vlasnici novoosnovane televizije našli su se u prilično nezgodnoj situaciji: TV Pink je s njima potpisala ugovor o emitovanju najgledanijih „Grandovih“ emisija do septembra, ali je Željko Mitrović istovremeno praktično klonirao emisije sličnog tipa, pokušavajući da na vreme pripremi gledaoce na život bez „Grand parade“, istovremeno bombardujući još uvek jaku pinkovsku televizijsku zajednicu sličnim sadržajem, kako bi ih „navukao“ na nova lica i scenografiju.

pink_jeep_sedona

Izgleda da se ova prljava, ali pravno dozvoljena igra za sada isplaćuje, jer je Mitrović pre isteka ugovora skinuo sve emisije „Granda“ sa svoje televizijske mreže, osim „Zvezda Granda“. Logično, pošto Mitrović svojim emisijama promoviše pevače ugovorom vezane za „Siti rekords“ i nikako mu ne odgovara da u udarnim terminima reklamira pevače konkurentske „Grand produkcije“. S druge strane, „Zvezde Granda“ emisija je koja predstavlja nova, mlada lica koja nisu pretnja „Siti rekordsovim“ pevačima, a ovim emitovanjem zaštitio je i sebe od eventualne tužbe za kršenje ugovora sa „Grandom“.

Iako su, nezvanično, mnoge televizije bile veoma zainteresovane za preuzimanje „Grandovih“ emisija, Saša Popović se, izgleda, odlučio za najsigurniju opciju. Tako ćemo od jeseni „Zvezde Granda“, „Narod pita“ i slične zanimacije iz „Grandove“ kuhinje najverovatnije gledati na TV Prva.

Odabir ove televizije bio je potpuno prirodan i, mogli bismo reći, očekivan. Pre svega, vlasnik TV Pink, ali i gledaoci i, što je najvažnije oglašivači, Prvu srpsku televiziju i dalje posmatraju kao najveću Pinkovu konkurenciju, i pored problema s kojima su se suočili prelaskom prvog čoveka TV Prva Dejana Jocića na Novu TV. S druge strane, sva istraživanja pokazuju da je „gledačko telo“ TV Prva veoma slično onom koje gleda Pink, te se može pretpostaviti da će se mnogi na jesen prebaciti na gledanje Prve baš zbog „Grandovih“ pevača.

No, uvek postoji ono čuveno „ali“ što devojci sreću kvari. Naime, prosečni gledalac TV Pink nije onaj koji koristi modernu tehnologiju i prebacuje na ovaj kanal samo kad nešto želi da pogleda. Naprotiv, najveći broj gledalaca Pink koristi kao „belu buku“, što znači da ne menja kanal ceo dan, čekajući da naiđe „nešto interesantno“. Takve navike teško je promeniti, a jedina svetla tačka u celoj priči, bar što se „Granda“ tiče, jeste činjenica da je većina pevača odabrala upravo njih, pa će možda ipak jezičak na vagi prevagnuti na njihovu stranu…

Bilo kako bilo, očekuje nas zanimljiva narodnjačka jesen, naravno, pod uslovom da se Mitrović sasvim ne prebaci u dnevnopolitičke vode, pošto je poplava na površinu izbacila stare ambicije, uspešno gurnute pod tepih sve ove godine.

Ivana Vujanov

Krenuo UltraHD: Komšijska krava 4K

 

Dok se mi i dalje bavimo osnovnim postulatimapreživljavanja, svet nezaustavljivo gura napred. Ovoga puta tehnološke zube pokazali su Francuzi, koristeći planetarno popularni Rolan Garos, otvoreni šampionat u tenisu, da promovišu dostignuća svoje televizije.

Nekoliko dana pre početka čuvenog Frenč opena, Francuska televizija najavila je da će mečeve sa glavnog terena „Filip Šatrije“ ekskluzivno prenositi u takozvanoj 4K ili ultraHD tehnologiji. Kako su istakli, direktni prenosi, ali i reprize ovih mečeva mogu se pogledati zahvaljujući predajniku na Ajfelovoj kuli, ali i putem satelita i preko nekih internet kompanija. Naravno, nova tehnologija zahteva i nove prijemnike, te će malobrojni srećnici i bogataši koji su kupili televizore kompatibilne sa 4K rezolucijom moći da uživaju u apsolutno svakom detalju meča koji pruža snimanje kamere u rezoluciji 3840×2160 piksela, odnosno, dva puta boljoj rezoluciji u odnosu na najviši dosadašnji standard – HD koji je iznosio 1920×1080 piksela. Ove oznake, za one malo lošije upućene, označavaju broj horizontalnih linija koje čine sliku na, nadam se, jednog dana vašem televizoru.

4K-TV

Koliko se ova tehnologija ubrzano razvija govori i podatak da je pre samo godinu dana najavljena mogućnost uvođenja ultraHD rezolucije. Japan kreće s redovnim ultraHD emitovanjem u julu ove godine, a i Svetsko prvenstvo u Brazilu biće prenošeno, između ostalog i u ovoj ultravisokoj rezoluciji. Zanimljivo je da je HD tehnologija svojevremeno promovisana upravo na Rolan Garosu, te ne treba da čudi što je i ovoga puta Francuska odabrala upravo teniski turnir za promociju sopstvenih dostignuća. Dobro, ne baš sopstvenih, kad je 4K japanski izum, ali nećemo sad da cepidlačimo.

Ako vam deluje kao da pričam novomarsovski jezik i da to ne treba ništa da nas se tiče, samo da napomenem da smo o izumu zvanom HD televizija pričali pre samo nekoliko godina, da bi ona danas postala standard u svim razvijenim zemljama, kao i većini zemalja u razvoju, pa i kod nas. Televizori koji na sebi imaju oznaku „fullHD“ odavno nisu više predmet komšijske zavisti i simbol uspeha u životu. U međuvremenu, u modu su ušli i LED televizori i 3D tehnologija, koja se još uvek bolje pokazuje u bioskopima, a ekrani postaju sve veći i sve tanji…

Ako kojim slučajem ovih dana šetate ulicama Pariza, svratite na štand grupacije RG Lab, gde na specijalnim televizorima besplatno možete posmatrati sve lepote 4K tehnologije. Mada, ako imate para za put do Pariza i šetnju između teniskih terena, a niste sportski reporter, velike su šanse da na kartici imate dovoljno za kupovinu najmanje jednog takvog televizora. Komšijska zavist pravi je mentalni afrodizijak, a sa 4K TV-om napravićete pun pogodak. Samo da oni ne uzvrate sa 8K tehnologijom, pa da vam crkne ta 4K krava.

Ivana Vujanov

Kako su televizije uradile domaći: Nije sve u količini

 

U nesreći kojom nas je Majka priroda bacila na kolena, ogroman deo njenog tereta izneli su upravo mediji, pokušavajući, svaki na svoj način, da odgovore na svoj osnovni zadatak – prenošenje informacija. No, kao i u svakoj priči, i ova ima više lica.

Bez obzira na to što sad deluje da su se s ovim izazovom najbolje izborili mediji s nacionalnom frekvencijom, lokalni mediji – televizije i radio stanice – prve su počele s izveštajima o stanju na terenu koji je gutala bujica. Najozbiljnije su reagovali lokalni mediji koji su, pošto su se na licu mesta uverili u nadiruću katastrofu, potrudili da svoje građane obaveste o teškoj situaciji. I opet se pokazalo da je u uslovima prirodne katastrofe najefikasniji medij koji zahteva najmanje tehnoloških uslova. Radio stanice najlakše su dolazile do slušalaca i u trenucima kada su ostajali bez TV signala, naročito zato što je u mnogim poplavljenim selima signal mobilne telefonije i internet još uvek samo san. Nažalost, neke lokalne televizije nisu u potpunosti obavile svoj zadatak jer su se skoncentrisale samo na svoj matični grad, iako imaju dozvole za regionalno pokrivanje, te nisu izveštavale o situaciji u ugroženim komšijskim gradovima, što im je bio i zadatak.

Kada se situacija zakomplikovala, televizije s nacionalnom frekvencijom shvatile su da moraju hitno da reaguju. Prva se snašla TV Pink, koja se za par minuta pretvorila u srpski Si-En-En, sa direktnim uključenjima s lica mesta, izveštajima iz helikoptera i reportažama s punktova odbrane od poplava. Javni servis reagovao je neopravdano sporo, iako ima razvijenu dopisničku mrežu, pa su urednici mogli da imaju uvid u stanje na terenu. Ipak, odlučili su se za kombinovani program. Tako je prvog dana katastrofe Pink kolosalno potukao konkurenciju, konačno se izborivši za ono što je njegov vlasnik oduvek sanjao – da postanu apsolutno najgledanija stanica u Srbiji.

Ipak, sve se brzo vratilo na stare pozicije. Ponet početnim uspehom, Pink je ubrzo otkrio svoju pravu prirodu: dok je RTS dozirano objavljivao prave reportaže o nevoljama postradalih ljudi, B92 dozirano krenula sa vrućim aktuelnim temama, a Prva TV se držala zabavnog programa, ograničivši se na kratke vesti, Pink je pokazao da nema dovoljno ljudi da iznese 24-časovni informativni program. Vesti su počele da se ponavljaju, a umesto pravih priča kojih je ovih dana puna Srbija, Pink je krenuo sa rijaliti prilozima: od srećnog spajanja izgubljenih rođaka, sa sve poznatom nam voditeljkom (ovog puta umivenom i bez lanaca po licu), do izveštaja o buktanju volonterske ljubavi. Dok su se neke poznate ličnosti borile s organizacijom pomoći i njenim transportom, druge su se na Pinku slikale sa džakovima, najavljujući humanitarne i druge koncerte. Sve za ljubav, sve za reklamu. Ne čudi zato što se poslednjih dana prsti na daljincima u Srbiji sve češće vraćaju na RTS i druge informativne kanale.

I pored dobre početne namere, prevelik Pinkov zalogaj i neophodnost držanja pažnje publike navikle na komercijalno-zabavni program pokazali su da iskakanje iz zadatih okvira ne može da potraje na duže staze.

Ivana Vujanov

Propada konkurs za nacionalnog emitera: Anandi i digitalizaciona Pandora

Izbor televizijskog emitera koji će se useliti na nacionalnu frekvenciju oslobođenu nestankom TV Avala sve više podseća na špansko-tursko-indijsku seriju, u kojoj se ne zna hoće li Sulejman konačno smuvati Anandi, ili će Hurem završiti sa Pedrom, noseći Virovo dete.

Od samog početka stvari su pošle naopako. Prvo je Republička radiodifuzna agencija u oktobru prošle godine raspisala konkurs koji je trebalo da bude završen do decembra. Međutim, problem je nastao jer u obzir nije uzeta činjenica da bi oslobođeni prostor mogao da sjajno posluži za završetak digitalizacije u Srbiji, koja je u opasnom zaostatku. Onda je, pod pritiskom Evropske radiodifuzne unije, a najviše zbog datih kredita za digitalizaciju, RRA na brzinu promenila odluku i delove frekvencije dala za digitalizaciju Srbije, te je spor i po naše džepove skup proces mogao da se nastavi. Zatim je prva runda konkursa završena nerešenim ishodom, tačnije i Nova TV i Kopernikus dobili su po dva glasa, dok je peti član ostao uzdržan, što je otvorilo Pandorinu kutiju tenderskog nadmudrivanja, žalbi i produžavanja konkursa s ciljem njegovog obaranja, po čemu smo postali poznati u svetu.

U međuvremenu su krenule spekulacije o tome ko se sve krije iza televizija koje su konkurisale za nacionalnu frekvenciju, a samo formalna transparentnost vlasništva podgrevala je medijske strasti i potpaljivala maštu teoretičara raznih zavera… Ne čudi zato što smo potpuno zanemarili digitalizaciju, osim u vestima o „aferi SIEPA“, u čijem je središtu nekadašnja ministarka za telekomunikacije.

balika-vadhu-anandi-wallpaper

I, kao i u svakom lošem filmu, stigli smo do kraja koji označava početak. Čega, još uvek se ne zna jer su razna scenarija i dalje u opticaju. Na ovonedeljnoj sednici RRA koja je trebalo da bude poslednja u nizu, nije dodeljena frekvencija, pošto nisu usvojeni prigovori oba kandidata. Odbijanjem ovih prigovora konkurs je završen, ali pošto nije bilo pobednika, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Republička agencija za elektronske komunikacije mogu da raspišu novi konkurs – i eto nama varijetetske reprize, što će se i desiti, sudeći prema izjavama čelnika RRA.

Možda se ipak desi neko čudo i Ratel i Ministarstvo usvoje primedbe stručnjaka koji su od početka tvrdili da nam ne treba još jedna televizija s nacionalnom frekvencijom, kao i da je gašenje TV Avala, iako nesrećno i nepotrebno izvedeno, pružilo sjajnu priliku da se digitalizacija izvede do kraja i kako treba, umesto večitog krpljenja rupa. Svima nam je potrebna doza optimizma, čak i kad je potpuno neutemeljen u novijoj srpskoj istoriji.

Ivana Vujanov

Nova, Grand televizija: Između ljubavi i TV rata

Dok neki kukaju, drugi pevaju, rezultat je prvog dana emitovanja nove televizije Grand, medijskog čeda tandema Lepa Brena –  Saša Popović, koji su, krenuvši od ideje o narodnjačkom talenat šou programu, došli do turbo folk konglomerata koji preti da ugrozi do sada neprikosnoveni Pink.

ZM

Od 18 časova, kako je i najavljeno, počeo je program uživo, iz studija u Košutnjaku, poznatog već po grandovskim emisijama. Ovoga puta smenjivali su se razni orkestri i „Grandovi“ pevači, a ova nova televizija već je pripremila emisije kojima bi trebalo da popuni najavljeni 24-časovni program. Pre zvaničnog puštanja u rad na ovom kanalu mogli ste da gledate spotove iz „Grandove“ kuhinje, a pažljivom oku nije moglo da promakne činjenica da se nisu koristili delovi iz programa koje „Grand“ i dalje deli s Pinkom, što će se dešavati sve do septembra, kada je i dogovoren konačni razvod.

No, kao i svaki javni razvod, ni ovaj između Pinka i Granda ne može da prođe bez prljavih poteza, umotanih u „zdravu konkurenciju“. Naime, iako su se čelnici ove dve televizije dogovorili da će „Grand šou“, „Narod pita“, Zvezde Granda“ i „Grand paradu“ ostaviti na Pinku do jeseni, Mitrović je već krenuo da pravi sopstvene verzije u dlaku istog programa koji je Grand ranije najavljivao.

sasa-popovic-1381270470-378241

Nelojalna konkurencija ili zdrava tržišna utakmica? Željko Mitrović se tim povodom ne oglašava, a Saša Popović tvrdi da su se rastali u prijateljskim odnosima, iako je „Grand“ napustio Pink bukvalno pet minuta pre potpisivanja ugovora za Pinkov paket. Ipak, postavlja se pitanje ko će u ovom narodnjačkom ratu biti konačni pobednik, jer se veliki procenat Pinkove gledanosti zasniva upravo na „Grandovim“ emisijama. Slučaj dobija komplikovaniju notu kada se uzme u obzir da iza „Granda“ stoji SBB koji će sigurno forsirati svoje TV čedo, ali i da Pink, sa druge strane, prati pretežno starija publika, i to ona koja ovu TV stanicu drži stalno uključenu, bez obzira na to šta je trenutno na programu. Pink u tome traži svoju šansu, pa možemo očekivati da se u isto vreme na oba programa emituju emisije istog tipa, kao što su „Bravo šou“, naspram „Grand šou“ programa, na primer. Vezanost za Pink dodatno „Grandu“ otežava posao, naročito zato što Pink najmanje do septembra ima pravo na emitovanje svih dosadašnjih „Grandovih“ emisija, a upitno je i emitovanje njihovih repriza i iseckanih spotova.

Sudeći po najavama da će, ukoliko Republička radiodifuzna agencija nacionalnu frekvenciju dodeli Nova TV, „Grand“ kupiti većinski deo i tako započeti nacionalni život, očekuje nas ozbiljan rat u kome može biti i žrtava – a nekadašnji Pinkov najveći konkurent – Prva TV –  najozbiljniji je kandidat za ispadanje iz igre.

Ivana Vujanov

Foto: „Svet“, „Kurir“

 

Vampirski televizijski pokret: Za kljovu više

Ne, nije u pitanju analiza emisija o divljim mačkama, iako i one zaslužuju našu pažnju. Neke druge kljove nas više zanimaju. One ljudske, tačnije, vampirske. Zaluđenost vampirima počela je tamo negde s početka prošlog veka, još u vreme nemog filma, kada su nedostatak zvuka nadoknađivali kostimiranim filmovima, među kojima je bledi gospodin maštovitih zuba, obmotan satenskim plaštom, bio jedan od najpopularnijih. Mit o vampiru potiče iz starih austrougarskih spisa, a prvi vampir, protivno uvreženom mišljenju, nije bio Sava Savanović, već neki nevoljnik Pavleiz Medveđe kod Beograda. Vampira je u svetsku literaturu uveo lord Džordž Gordon Bajron, ali je tek gotski roman  „Drakula“ Brama Stokera popularizovao srpskog antijunaka koji se hrani krvlju svojih žrtava, gori na dnevnom svetlu, plaši se krsta i svete vodice i umire tek proboden glogovim kocem kroz srce. Od tada do danas Holivud se ciklično vraća vampirima, koketirajući sa erotikom i natprirodnim, dvema sferama na koje ljudski mozak nema nikakav uticaj. Za poslednje vampirsko ludilo podjednako su zaslužni i filmski serijal o „Drakuli“ i južnjačka vampirska literarna limunada Šerlejn Haris, pretočena u TV seriju „Prava krv“. Vampir mekog srca i iskrena ljubav obične devojke prema „neživom stvoru“ morali su ubrzo da dobiju seksualni antipod. I tako smo stigli do „Vampirskih dnevnika“, svojevrsnog praznika seksa, intriga i – seksa, jer tamo glavni likovi malo šta drugo rade. images Britanija je zato spremila svoj pogled na Drakulu, sa zamamnim Džonom Ris Dejvisom, jednom od svetlih tačaka serije šerlokovske atmosfere. On je ovde intelektualac u potrazi za osvetom, a cilj mu je tajni hrišćanski red koji ga je i pretvorio u vampira i time otvorio Pandorinu kutiju zla… Gde smo mi u toj priči? Još od „Leptirice“ nije se pojavio film koji bi ozbiljnije obradio ovu tematiku (komedije „Ćao, inspektore – vampiri su među nama“ i „Kako upokojiti vampira“ ipak nisu u toj kategoriji). Što se serija tiče, nemamo ni jednu jedinu s horor tematikom, a da nije humoristička, a erotike nema ni u naznakama. Stvarno šteta jer imamo sjajan potencijal, krvopija koliko hoćeš, a bogami i seksa. U vreme opšte brendizacije svega i svačega stvarno je gre’ota što nismo stavili šapu na vampirski brend. Umesto što grcamo u dugovima, mogli bismo naplaćivati upotrebu i korišćenje vampirskog imena i dela, Filmski grad već imamo, a ne nedostaje nam i vampira-naturščika. Taman da uletimo u talas vampirizma, ko zna koliko će potrajati, a šteta da se makar ne ogrebemo, kad smo već zakasnili da zarijemo zube u materiju. Ivana Vujanov

Dotak’o sam dno života: Moja velika osveta TV Pink

Ovako nekako trebalo bi da se zove nova rijaliti emisija u produkciji Zabavnog programa RTV Pink. Umesto toga, dali su joj ime „Moja velika osveta“. Pogađate, radi se o antipodu emisije „Sve za ljubav“, odnosno, o ljudima koji bi iz nekog razloga želeli nekome da se osvete.

U prvoj i, nadam se poslednjoj emitovanoj epizodi, pojavljuje se mlada žena koja želi da se osveti suprugu zbog prevare. Osim što smo morali da slušamo detalje iz njihovog intimnog života, uz činjenicu da mu je „oprostila zbog deteta“, prisustvovali smo i javnoj blamaži oca njenog deteta, u čije ime sve to i radi. On je, naime, morao da kroz Knez Mihailovu ulicu ide noseći natpis u kojem javno priznaje preljubu.

Kolika šupljina u mozgu može da ti se javi pa da, umesto odlaska kod bračnog terapeuta, pozoveš istetoviranu kvazipankerku koja uzbuđeno lupka ručicama na priču o „maminom sinu“ i „groznoj svekrvi“ – nije mi poznato. Znam samo da, sem naslađivanja tuđom nesrećom, ovakva emisija ne može da donese ništa dobro. Na kraju krajeva, najveću štetu pretrpeće upravo dete, koje će na Jutjubu imati večni podsetnik na ružan brak svojih roditelja.

Ne znam kome je palo na pamet da jednu od najgorih ljudskih osobina, sklonost nepraštanju i osveti, iskoristi kako bi još malo podigao gledanost i ljude srozao još više u blato. Rekla bih da je „Moja velika osveta“ proizvod nekih od ingenioznih umova na Pinku, koji je na ovu ideju došao gledajući rejting američke TV serije „Osveta“. U ovoj izuzetno gledanoj seriji priča se vrti oko devojke koja se vraća u mesto iz kojeg je pobegla i sveti svim ljudima koji su se makar i očešali o nju u prolazu. Doduše, u pitanju je čista fikcija, ali ko nam kaže da i ove priče nisu „začinjene“ kao neke prethodne rijaliti priče, naročito one u „Preljubnicima“. A gledanost je gledanost, čak i kad barataš najgorim ljudskim porivima.

Iskreno se nadam da su akteri ove premijerne rijaliti priče glumci-amateri. Jer, ako je istinita ova tužna intimna priča, koju su podelili s pola Balkana, razvod i otimanje oko deteta im ne gine. A kao osvetu, producentima želim da nas, makar u poslednjoj epizodi, razgale pričom o svastiki i zetu koji su trovali glavnog junaka, pa je morao da ide u Nemačku da se leči i za osvetu od babe s kojom je delio sobu dobije „bentli“. Sjajna priča, i tako realna, zar ne?

I, još nešto za kraj: producenti, ispravite makar slovne greške u najavnoj i odjavnoj špici, da se ne vidi koliko ste žurili da bljuvotine sa „Farme“ zamenite urbanijim smećem.

Ivana Vujanov

Televizija N1 ili uragani na balkanski način

Kada smo pre nekoliko meseci dobili obaveštenje da je „Junajted grupu“, čiji je deo i naš SBB, kupio Investicioni fond KKR, mogli smo da pretpostavimo da će teška artiljerija ovladati TV nebom i u informacionom, a ne samo tehničkom smislu. Počelo je gotovo bezazleno, ulaganjem u filmski kanal „Sinemanija“, a nastavilo se pojačavanjem informacionog programa. Tako je nastala balkanska verzija Si-En-Ena, prvi regionalni dvadesetčetvoročasovni informativni kanal.

Zahvaljujući upravo SBB-u sada smo u prilici da gledamo sličan program – „Al džaziru Balkans“, ali je ona nije samostalna televizija, već balkanska ispostava čuvene „Al džazire“, koja je svetsku slavu stekla objavama Osame bin Ladena.

Iako je najavljeno da emitovanje programa na N1 televiziji počinje u proleće, što je prilično nejasna odrednica, vlasnici su već načinili ozbiljne korake ka ostvarenju zacrtanog. Za početak, odabrali su čelne ljude: srpski ogranak vodiće novinar i urednik Jugoslav Ćosić, dok je direktor za Hrvatsku Dubravko Merlić, bivši urednik vesti na Hrvatskoj radioteleviziji, a za BiH Amir Zukić, glavni urednik Regionalne direkcije turske novinske agencije „Anatolija“ za Balkan.

Brent Sadler, nekadašnji dopisnik Si-En-Ena, srpski zet i novopostavljeni generalni direktor N1 televizije, obećava ozbiljan informativni program, a kako su postali ekskluzivni partneri Si-En-Ena u regionu, možemo očekivati i srpske verzije popularnih političkih tok šou programa, po kojima je Si-En-En poznat. Dobro, sumnjam da će na ekrane vratiti Larija Kinga, niti će on progovoriti srpski-hrvatski-bosanski, ali ljudski je nadati se. Samo da nas prvog dana ne pozdravi Kristijan Amanpur, njoj još nismo oprostili.

Otvaranje isključivo informativnog kanala na području Balkana riskantan je potez iz više razloga. Prvi i osnovni je usmerenost gledalačke publike na laki sadržaj, a tu je i oslanjanje na javne servise kada je u pitanju informativni program, kao i generalni nedostatak poverenja u izveštaje nekadašnje „druge strane“. Međutim, ako se, kao na Si-En-Enu, budu držali aktuelnih ekonomskih tema, ili insistirali na putopisnim političkim reportažama, stvar možda može da uspe.

Možda, jer pravog informativnog programa nema na našim televizijama. Pokušaj B92 da posebnim kanalom B92 info popuni prazan prostor propao je jer se u međuvremenu matična televizija okrenula teškoj komercijali. Kad tome dodamo da stariji gledaoci još uvek imaju noćne more pri pomisli na nekadašnje „Dnevnikove dodatke“ iz ratnih vremena, preostaje mi samo da savetujem kolegi Ćosiću da se, kao Si-En-En, drži vremenske prognoze. Uragani, tajfuni, poplave kataklizmičnih razmera uvek su gledani, naročito kad se dešavaju nekom drugom.

Ivana Vujanov

Post Navigation

zorancicak

Blog #malacvecara pokrenut na inicijativu nekoliko prijatelja koji su predložili da se neki zanimljivi tekstovi sačuvaju od zaborava

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Bedno piskaralo

prepisano iz novinarske beležnice

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

%d bloggers like this: