Moje TV oko

TV weblog

Archive for the tag “TV serija”

„Koreni“ na RTS-u: Bludni sin i nemirne godine

U selima Gornji Račnik i Bagrdan, nedaleko od Jagodine, pre nešto više od godinu dana pala je prva klapa na snimanju serije kojoj se konačno radujemo. “Koreni”, Radio-televizija Srbije, u izvršnoj produkciji producentske kuće „Eye to Eye“, serija je od deset epizoda koje se od pre dve nedelje emituju na Prvom programu RTS-a.

Nastala po odličnom istoimenom romanu Dobrice Ćosića, serija “Koreni” konačno je uspela da pogodi ukuse i kritike i publike. Ovi prvi zadovoljni su glumačkom podelom i izvedbom, scenografijom, kostimima i muzikom: tačno onim stavkama zbog kojih su seriju “Nemanjići” s pravom dočekali na nož. Ovi drugi sa zadovoljstvom se prisećaju detalja iz školske lektire, hvataju beleške i citate i s nestrpljenjem očekuju narednu epizodu sage o porodici Katić, u burnom vremenu stvaranja moderne srpske države.

Priču o Katićima režirao je Ivan Živković, u scenario je pretočio Đorđe Milosavljević. Za sumornu atmosferu srpskog sela na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek zaslužni su direktor fotografije Goran Volarević, scenograf Milenko Jeremić, kostimograf Boris Čakširan, šminker Marija Jovanović Kovačević, ali i kompozitorka Irina Dečermić.

Ipak, glavna pažnja usmerena je na glumačku podelu. Maestrlni Žarko Laušević igra TV ulogu života, sjajno odslikavajući tragični lik rodonačelnika porodice Aćima Katića koji, kroz odnos s večno sukobljenim sinovima, pokazuje svu tragiku srpskog političkog bivstva, oličenu u ratu tradicionalnih i novovremskih liberalnih stavova koji posledično donose raskol u bogatu i naprednu porodicu.

Dobrica Ćosić priči o Katićima posvetio je praktično ceo svoj zreli spisateljski život, prateći potomke Đorđa i Vukašina kroz vrtlog Prvog svetskog rata, međuratno političarenje, fašizam i stradanje u Drugom svetskom ratu, burne poratne informbirovske godine. Da li će Radio televizija Srbije uspeti da priču ispredenu na nekoliko hiljada strana pretoči u serijal i, što je još važnije, izvede ga do kraja, pokazaće naredne godine. Za sada možemo da uživamo u početku srpske verzije biblijske priče o povratku bludnog sina i prvim nagoveštajima budućih sukoba unutar porodice Katić. Atmosferu uspavanog seoskog života sjajno odslikavaju sporedni likovi, a njihova interakcija sa glavnim junacima smislena je i svrsishodna, bez lutanja i praznog hoda. Sasvim dovoljno da zadrži pažnju publike i još jednom pokaže na koji način se jedan sjajan roman može pretočiti u kvalitetnu seriju, poručujući nam u konačnici da uspeh „Korena“ i neuspeh „Nemanjića“ možda ipak leže u sadržaju, a ne u formi.

Možda se jedina mana može pronaći u – govoru. Iz nepoznatog razloga autori su digli ruke od insistiranja na lokalnom izgovoru kosovsko-resavskog dijalekta kojim bi trebalo da se govori u Ćosićevom Prerovu. Da li zbog toga što su glumci uglavnom sa područja istočnohercegovačkih i šumadijsko-vojvođanskih govora, tek, i Aćim, Vukašin, Đorđe i Simka govore u seriji najčistijim književnim govorom. Šteta, jer su svi sposobni da iznesu dijalekatski tekst, a ne možemo a da se ne setimo s kojom je lepotom Tanasije Uzunović oživeo upravo ovaj kosovsko-resavski govor u seriji „Moj rođak sa sela“.

A što se rasprave na temu „liberal-naprednjak“ tiče, valja se držati zlatnog pravila da se za dobrim konjem diže prašina i da je sasvim svejedno koje je boje i sastava. Ako je dokazivanje da li je starija koka ili jaje bilo dovoljan razlog da mnogi ponovo posegnu za Ćosićevom knjigom, cilj je postignut. I tako treba i da ostane.

Ivana Vujanov

Advertisements

„Nemanjići“ na RTS-u: Pričvrljivanje u desetercu

Prva sezona „Nemanjića“ završena je, manje ili više uspešno, u zavisnosti od toga da li ste namrgođeni gledalac ili optimistični autor. Ovi prvi gunđaju zbog loše napisanih dijaloga punih savremenih reči i izraza, od kojih su mnogi, poput „pričvrljiti“ dobili drugu lingvističku šansu. Smeta im i nesrećna gluma, radnja koja zapinje i puca kao jeftin kineski konac, epizode koje nikuda ne vode i ništa ne objašnjavaju, uz istorijske netačnosti i ostale nelogičnosti u razvijanju fabule. Ovom drugom, kanda, ne smeta ništa, već se dogovorio za drugu sezonu, ako izdrži Javni servis Srbije pritisak javnosti, naročito one stručne, istorijske, da Gordan Mihić koji savršeno barata savremenim diskursom, palicu preda nekome ko se bolje snalazi u istorijskim vodama.

Da li će Raška piškiti i naredne godine, ostaje da se vidi. Ono što je zanimljivo jeste i pitanje hoće li tu radnju i dalje obavljati na Radio televiziji Srbije ili će se i ova serija, poput „Ubica moga oca“, preseliti na neku komercijalnu televiziju.

No, to su ujedno i najmanji jadi našeg javnog servisa, barem kad su proizvodnja, sadržaj i kvalitet programa u pitanju. Jer, prema izveštaju Regulatornog tela za elektronske medije, ni Radio televizija Srbije, baš kao ni njene komercijalne koleginice s nacionalnom frekvencijom, ne ispunjava sve programske zahteve na osnovu kojih ima dozvolu za terestrijalno emitovanje. Naravno, kad je u pitanju javna radiodifuzna ustanova, ovo pitanje više je akademsko i govori o naporima koje njeno rukovodstvo ulaže da poboljša kvalitet emitovanog programa i dostigne zacrtane evropske standarde. Ipak, valja pogledati šta smo protekle godine hteli i morali da gledamo na Prvom, Drugom i Trećem programu RTS-a.

Ubedljivo najzastupljenija vrsta sadržaja u žanrovskoj strukturi prvog programa RTS jeste informativni program, i čini 34,52 posto ukupno emitovanog programa. Za njim sledi serijski program, sa nešto više od petine udela u ukupnom emisionom vremenu – 23,05 posto. Filmski program čini nešto manje od deset posto programa, zabavni sadržaji imaju udeo od 8,44 posto, dokumentarni program čini 4,18 posto programa, sportski prenosi – 3,41 posto, kulturno-umetnički program 2,28 posto, muzički 2,02 posto i sportski 1,67 posto. U ukupno emitovanom programu RTS1 rijaliti program učestvuje sa 1,33 posto. I ove godine naučno-obrazovni, verski i dečiji program na nivou su fusnota. Ovaj prvi čini 1,23 posto programa, dok su drugi i treći standardno na ispod 1 posto udela  u ukupnom programu.

Da stvari budu gore, Prvi program RTS-a premijerno emituje tek nešto više od polovine programa – 57,18 posto. Udeo prvih repriza je neverovatnih 9,95 posto, a ostale reprize čine skoro trećinu programa: 26,23 posto.

Iz svega iznetog može se zaključiti da ćemo se s „Nemanjićima“, hteli-ne hteli, još družiti. Do kraja godine sigurno nam se smeši prva repriza, a kasnije, ako ova serija ne preleti u drugo medijsko jato, doživljaje Vukana Bursaća i ostatka nemanjićke ekipe gledaćemo prilično redovno, da ne kažem u postnemanjićkim ciklusima. Tako će Raška sigurno piškiti u desetercu, tačnije, još najmanje desetak puta, baš koliko će se i akteri međusobno pričvrljivati.

Ivana Vujanov

Post Navigation

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

Bedno piskaralo

prepisano iz novinarske beležnice

BEZ TITLOVA

TV weblog

Moje TV oko

TV weblog

Midlife Crisis Crossover!

Viewing the non-geek world through geek lenses. And sometimes vice versa.

%d bloggers like this: