Zašto je propala kandidatura Lee Kiš: Nedeljno popodne na doktorski način
Ponekad nam život spremi iznenađenja na koje ne znamo kako da reagujemo, jer nas zateknu nespremne i u čudu. Takva je situacija i s vešću da je Lea Kiš, voditeljka TV Pink, bila jedan od kandidata u prvom krugu za visoku uredničku funkciju u Radio televiziji Srbije.
Ova vest upućene u televizijsku istoriju naše zemlje ne bi trebalo da iznenadi. Naime, Lea je svoju TV karijeru i započela na Javnom servisu Srbije, kao najavljivačica za TV Beograd. Okušala se i u vođenju Jutarnjeg programa, a jedno vreme bila je i urednik emisije „Podne-popodne“ na tadašnjem Trećem kanalu. Od tada do danas na TV Pink vodi „Nedeljno popodne s Leom Kiš“, emisiju uzdanicu ove televizije. Treba reći i da je Lea u međuvremenu doktorirala komunikologiju na Fakultetu dramskih umetnosti, kao i da planira da se u budućnosti bavi univerzitetskom nastavom. Dakle, sve reference za ozbiljnog kandidata za urednika Zabavnog programa RTS-a su tu.
Pa čemu onda čuđenje? Iskreno rečeno, razlog za podignute obrve leži u činjenici da Lea praktično nema čime da se pohvali. Naime, iako TV Pink ističe da „Nedeljno popodne“ ima milionsku gledanost, činjenica je da je to najviše zahvaljujući promaji u programskim šemama konkurentskih televizija koje nemaju ovu, sada već prilično zastarelu formu.
Jedan nevoljni pogled na „Nedeljno popodne“ otkriva nam zašto je ova emisija najveća rupa u poslovnoj biografiji Lee Kiš. Naime, njena emisija prvenstveno se sastoji od ćaskanja s pevačima „Pinkove“ produkcije, a krateri u sadržini popunjavaju se reklamama i deljenjem sponzorskih poklona. Ponekad zaluta neki od trenutnih političkih miljenika, pa čak i neko ko zaista ima šta da kaže, ali redovno zaneme nad sveopštim prostaklukom, verovatno preživljavajući transfer blama, te ostaju neupamćeni.
Da se razumemo, ni Kristijan Amanpur ne bi uspela da iz ovih gostiju iscedi ništa više, jer, o čemu pričati s osobama koje od škole imaju kafanu pored fiskulturne sale i smatraju da su napamet naučene replike iz „Žikine dinastije“ vrhunac srpske duhovitosti. Kad se tome doda pijačno nadvikivanje, ne čudi što je naša doktorka svom glasu dodala kreštavu komponentu, kako bi smehom na silu prikrila lingvističke blamove svojih glavnih gostiju. Kad ni to ne pomogne, Lea pribegava aplauzima koji se čuju posle svake uspešno izgovorene prostoproširene rečenice cenjenih gostiju. I to vam je otprilike sadržaj svake emisije, osim kad u očaju ne pribegne igranju igrica sa gostima, među kojima je traganje za plišanim medom zavezanih očiju moj lični hit.
Da li ju je nekada sramota što je svoju karijeru svela na povlađivanje najnižim ukusima, ne znamo. Da li će shvatiti da doktorsku diplomu iz komunikologije može da okači na trpezarijski zid jer joj poslovne reference koje uključuju razgovor s eskort damom koja je „snimila novi projekat“ ne nude naučni kredibilitet, tek ćemo da vidimo, jer presušile su i Megableje.
Pare ili poštovanje, svako ima svoj izbor.
Ivana Vujanov
Moje TV oko 